Данас је Спасовдан

Велики празник још од времена цара Душана

Спасовдан се празнује увијек у четвртак, 40 дана после Васкрса, а десет дана прије Духова.

У народу је празник Вазнесења Господњег познатији као Спасовдан, а колики му је значај одувијек народ давао види се по томе што је највећи историјско-правни документ српске средњовјековне државе, чувени Душанов законик, обнародован на Спасовдан 1349, а допуњен такође на Спасовдан 1354. године.

Осим као сточарски и ратарски празник, слави се и као крсна слава али и завјетина за читаво село.

Не раде се данас тешки послови, у знак поштовања према великом празнику који, према вјеровању, може да спаси кућу од невоље, а дјецу од болести.

Од када је деспот Стефан Лазаревић 1403. године устоличио Београд као престоницу, у част обнове и напретка, Град је као своју крсну славу узео Вазнесење Господње - Спасовдан.

Ова слава симболично указује на стално уздизање - вазнесење града из пепела и неуништиву наду и вјеру у будућност изражавајући душевну и моралну снагу народа прекаљеног у славној прошлости.

Данашњу форму постојећег славског обреда уобличио је 1862. године митрополит београдски Михаило Јовановић, тада и поглавар Цркве Кнежевине Србије, на чији је приједлог, упућен кнезу Михаилу Обреновићу, 1863. године и саграђена Вазнесењска црква.

Ова црква успјела је да сачува оригинални барјак Управе града.

Обичаји на Спасовдан

Према народним вјеровањима, ово је најсрећнији дан у години за започињање нових послова и дан кад се "разбијао малер". Иако је Спасовдан у црквеном календару уписан црвеним словом, наши стари су вјеровали да би на празник требало започети посао који вам раније није полазио за руком да би се "срећа окренула", пише РТВ

Наши стари вјеровали су да би на Спасовдан требало устати рано – тако се дочекивао дан спасења рода људског.

После уобичајених јутарњих молитви свако од укућана требало је да направи макар по један крстић од љескових гранчица који би намјенио за чување куће, обора са стоком, њиве, дворишта, свуда гдје је била потребна заштита од злих сила.

Вјеровало се да крстић направљен од гранчица љеске у рану зору на Спасовдан доноси срећу свакоме ко га направи и штити га од лоших енергија у наредних годину дана. Љескове гранчице нису биране случајно.

Наиме, наши преци су вјеровали да ово дрво има чудотворне моћи и да може да испуни жеље, отера ђаволе и призове срећу и благостање.

Јагоде су, према обичају, биле прва намирница која се износила на трпезу за Спасовдан. Вјеровало се да ово сочно и слатко воће симболизује срећу и берићет током цијеле године, па се зато прво и јело. Потом се износи спасовданска цицвара, јело на бази млијека, сира, кајмака и кукурузног брашна.

Шта не треба радити на Спасовдан

Постоје и ствари које је боље избјегавати, да не бисте "привукли" несрећу. Не раде се данас тешки послови, у знак поштовања према великом празнику који, према народном вјеровању, може да спасе кућу од невоље, а дјецу од болести.

Према обичајима, данас се мушкарци не брију, жене се не умивају, а дјеца не купају. Не спава се преко дана, да се не би дријемало преко године.

Осим као сточарски и ратарски празник, слави се и као крсна слава, али и завјетина за читаво село.

Након црквених обреда, гости су се водили на богат ручак, док су они који нису били позвани уживали у слављу испред цркве - уз пиће, печење и друштво.