Данас је Духовски уторак: Трећи дан Свете Тројице доноси бројне вјерске обичаје и народна вјеровања

Српска православна црква и њени вјерници славе Свету Тројицу, а данас је Духовски уторак, трећи дан једног од највећих хришћанских празника, познатог као Духови, Тројице или Силазак Светог Духа на апостоле. Празник се слави 50. дан након Васкрса и десети дан послије Спасовдана.

Овај датум је „црвено слово“ у црквеном календару, а по значају се убраја међу три највећа празника, одмах послије Васкрса и Божића. Света Тројица се слави три дана, уз бројне вјерске и народне обичаје.

Према хришћанском учењу, Духови представљају „рођендан“ Цркве и симболизују силазак Светог Духа на апостоле. Овај догађај сматра се почетком проповиједања хришћанства и ширења вјере.

Током цијеле седмице наставља се празновање, не пости се, а период се у народу назива „трапава недјеља“.

На празник Свете Тројице, вјерници традиционално посјећују манастире посвећене овом празнику, гдје траже опрост гријехова и молитву за здравље.

У храмовима се подови покривају травом, а зидови се украшавају гранама липе или другог дрвећа. Иконе се ките цвијећем, што потиче из ранохришћанске традиције.

Овај обичај повезује се и са јеврејским празником Педесетнице, када су богомоље и куће украшаване зеленилом у знак сјећања на излазак из Египта и живот у пустињи.

Вјерници на Духове плету вијенце од траве и носе их кући, гдје их остављају поред икона и кандила. Многи их чувају и у аутомобилима и торбама као заштиту и благослов.

Према народном вјеровању, у периоду око Духова владају „моћне енергије“, па се сматра да одлазак у манастире доноси духовно исцјељење и заштиту.

Такође се вјерује да освећена водица донесена из манастира доноси хармонију у дом током цијеле године.

У појединим крајевима Србије, попут Хомоља и Тимочке крајине, између два уторка око Тројица организују се поворке. У једној од њих, познатој као „краљице“, учествују дјевојке које симболизују русалке – виле из народних предања.

Према вјеровању, русалке су душе преминулих дјевојака и утопљених жена, које могу да „запосједну“ људе и натјерају их на игру до исцрпљености.

На Духовски уторак не препоручује се пењање по дрвећу, јер се вјерује да се тиме могу узнемирити русалке. У народној традицији постоји вјеровање да оне могу навести човјека да заигра у колу до опасности по живот.

Као заштита од таквих утицаја, у народу се савјетује ношење чена бијелог лука или пелина.

Дрвеће се у неким крајевима ритуално кити разним даровима – сапунима, шареним пешкирима, парфемима и другим предметима, као симбол заштите и благослова.