Ћосић: Саборно и достојанствено обиљежавање 30 година од егзодуса сарајевских Срба

Постављање билборда са фотографијама из времена егзодуса сарајевских Срба, као и оним које свједоче како данас изгледа Источно Сарајево, означило је обиљежавање 30 година од једног од најтежих догађаја у новијој историји српског народа, изјавио је Срни градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић.

- Сјећамо се краја 1995. и почетка 1996. године када су Срби Сарајева, након више од три године Одбрамбено-отаџбинског рата, потписивањем Дејтонског мировног споразума остали без простора на којима су генерацијама живјели, рађали се и умирали, а које су у рату одбранили - подсјетио је Ћосић.

Градоначелник Источно Сарајева указао је на обавезу свих генерација да сјећање на то вријеме не изблиједи.

- Зато ми је посебно важно што смо град и свих шест општина заједнички одлучили да овај значајан јубилеј обиљежимо саборно, достојанствено и са поштовањем према жртви коју је наш народ поднио зарад Републике Српске - рекао је Ћосић.

Он је најавио реализацију низа активности у установама културе и образовања, као и у дигиталном простору како би се истина о егзодуса сарајевских Срба сачували од заборава.

- Позивам све наше суграђане да свако на свој начин да допринос култури памћења. О егзодусу мора да се говори у институцијама, научним круговима, у породицама, међу младима - нагласио је градоначелник Источног Сарајева.

Ћосић истиче да о егзодусу мора да се говори у институцијама, научним круговима и у породицама, међу младима.

- То није само сјећање на прошлост, већ и одговорност према будућности. Данас, у Источном Сарајеву, надомак наших некадашњих огњишта, живимо и градимо заједницу мирно, одговорно и поносно. Одлучни смо да останемо, да се развијамо и да својој дјеци обезбиједимо сигуран живот достојан човјека, поштујући све друге и чувајући свој - поручио је градоначенлник Ћосић.

Масовни егзодус сарајевских Срба званично је почео 17. фебруара 1996. године из српских сарајевских општина које су након потписивања Дејтонског споразума припале ФБиХ и трајао је готово до краја марта.

Процјењује се да је 120.000 до 150.000 Срба напустило своје домове у општинама Илиџа, Илијаш, Вогошћа, Хаџићи, Рајловац, Грбавица и Ново Сарајево, а један од најпотреснијих аспеката била је ексхумација и преношење посмртних остатака упокојених на територију Републике Српске.