Вјештачка интелигенција може да открије рак панкреаса?

Захваљујући новоразвијеном моделу вјештачке интелигенције истраживача са клинике Мајо и Центра за рак МД Андерсон Универзитета у Тексасу, то би се ускоро могло промијенити.

Шта је РЕДМОД?

Нови систем вјештачке интелигенције, назван РЕДМОД, односно модел раног откривања, тестиран је на ЦТ снимцима људи којима је касније дијагностикован рак панкреаса.

У скоро три од четири случаја РЕДМОД је успјешно открио најчешћи облик рака панкреаса око 16 мјесеци прије дијагнозе. То је скоро двоструко већа стопа откривања од стручњака који прегледају пацијенте без помоћи вјештачке интелигенције.

У неким случајевима РЕДМОД је идентификовао сумњиве обрасце ткива више од двије године прије дијагнозе, а тим стручњака сматра да би могао да открије рак и до три године унапријед.

„Највећа препрека у спасавању живота од рака панкреаса била је наша немогућност да видимо болест када је још изљечива. Вјештачка интелигенција сада може да идентификује трагове канцера из панкреаса, и то може поуздано да чини током времена и у различитим клиничким условима“, каже радиолог и специјалиста нуклеарне медицине Аџит Гоенка из клинике Мајо.

Истраживачи су користили 969 ЦТ снимака панкреаса као податке за обуку модела РЕДМОД, како би могао да научи да уочи суптилне знаке рака у његовим најранијим фазама. Умјесто тражења очигледног тумора, модел тражи радиомичке обрасце — поремећаје у текстури и структури ткива који су често превише мали да би их људско око уочило.

Многи карциноми настају када нормалне ћелије стекну мутације ДНК које утичу на начин њиховог раста и дијељења, али могу проћи године да се те промјене развију у тумор довољно велики да изазове симптоме или се јасно појави током снимања.

Tест

Након процеса обуке, РЕДМОД је тестиран на другом сету ЦТ снимака: 63 снимка људи који су касније обољели од рака, али су снимани прије дијагнозе, и 430 здравих контролних случајева који нису имали рак. Од 63 случаја РЕДМОД је исправно означио 46 као сумњиве, што је стопа од 73 одсто, односно скоро три од четири.

Све ове снимке људски радиолози су претходно оцијенили као сигурне, а два радиолога која су прегледала снимке истовремено са РЕДМОД-ом идентификовала су ране знаке рака у 38,9 одсто случајева.

Од 430 контролних прегледа, РЕДМОД је 81 погрешно идентификовао као сумњив. То значи да би, ако би вјештачка интелигенција била примијењена у стварном сценарију, те особе можда биле позване на додатне тестове прије него што би добиле потврду да је све у реду.

Сличан ниво перформанси показан је у два друга теста скупа података, уз коришћење различите опреме у различитим болницама.

Утисак пацијената

Додатно, код пацијената са више доступних снимака вјештачка интелигенција је дала углавном досљедне резултате, чак и када су снимања обављена у размаку од неколико мјесеци.

„Ови атрибути га позиционирају за проспективну валидацију у кохортама високог ризика, што је неопходан корак ка помјерању парадигме са симптоматске дијагнозе у касној фази на проактивно претклиничко пресретање“, пишу аутори студије у објављеном раду.

Претпоставка је да што раније РЕДМОД може да приступи ЦТ снимцима, можда рутински урађеним за друге сврхе и стања, то може бити кориснији. Могуће је да би могао да открије рак панкреаса у фази када је успјешно лијечење још могуће.

Потребна фина подешавања

Ипак, научнике чека још посла прије него што се то догоди. Истраживачи желе да тестирају вјештачку интелигенцију на већим и разноврснијим групама људи и да виде колико лако љекари могу да је уграде у постојеће процесе постављања дијагнозе.

Ипак, истраживачи су охрабрени овим раним резултатима и надају се да ће даљим развојем и финим подешавањем добити изузетно користан систем за један од најсмртоноснијих карцинома.

„Доказана способност овог оквира да досљедно детектује важне сигнале на великом клинички оријентисаном скупу података, у комбинацији са његовом високом уздужном стабилношћу и валидираном специфичношћу, успоставља чврст темељ за рано откривање уз помоћ вјештачке интелигенције“, пишу истраживачи, преноси РТС.

Истраживање је објављено у часопису „Гат“ (Гут).