У вртићима потребно користити пречишћиваче ваздуха

Када је ријеч о предшколским установама, постоје стандарди и мониторинг за спољни и унутрашњи квалитет ваздуха, али и да се то често не поштује, навела је специјалиста хигијене и здравствене екологије у Институту за јавно здравство Републике Српске Душанка Данојевић.

- Простор у којем се дјеца налазе можда је претрпан, а прозрачивање са јавно-здравственог аспекта некада не треба да буде на природан начин, због чега треба увести вентилацију и одређене техничке видове достигнућа или можда користити хепа-филтере - рекла је Данојевићева.

Према њеним ријечима, млади организам је врло неотпоран на лош квалитет ваздуха, који може довести до респираторних обољења, али и оштећења мозга, те разних хроничних упала.

У оквиру пилот-истраживања о квалитету ваздуха обухваћено је 10 репрезентативних установа у Српској, међу којима се издвајају општина Петрово и вртић у Каракају код Зворника, у близини индустријске зоне.

У БиХ је у 2016. години забиљежен врло лош индекс квалитет ваздуха, што се наставило и 2019. и 2021.

Шеф Секције за здравље Уницефа у БиХ Јела Аћимовић рекла је да извјештај за 2023. годину показује да је лош квалитет ваздуха у свијету довео до скоро осам милиона смртних исхода у свијету.

- Кардиоваскуларне болести, деменција, дијабетес су болести које се погоршавају због лошег ваздуха, док су дјеца много више изложена и много осјетљивија, него одрасли. Дјеца много брже дишу, више се крећу и удишу тај ваздух, а њихови органи су у фази развоја због чега је штета већа - нагласила је Аћимовићева.

Она је навела и да су посебне категорије које се морају заштитити и труднице, те оцијенила да се квалитет ваздуха може побољшати, када се прикупе подаци и дају препоруке.

Начелник Одјељења за предшколско васпитање и образовање у Министарству просвјете и културе Српске Сњежана Стојичић рекла је да од квалитета ваздуха и осталих просторних услова зависи и напредовање дјеце, учење, али и здравље.