На стотине пацијената са знаковима депресије

Хиљаде грађана Републике Српске одазвало се организованом скринингу депресије, а прва искуства из домова здравља показују да је овај програм омогућио да се симптоми болести препознају на вријеме и пацијенти благовремено упуте на лијечење, што значајно повећава шансе за опоравак.

Из Дома здравља Бањалука наводе да је од почетка примјене програма скрининг депресије обављен код 8.586 осигураних лица. Прегледи обухватају особе старије од 65 година, као и грађане од 18 до 64 године који имају позитивну породичну анамнезу или болују од одређених хроничних болести, а процјена се врши попуњавањем упитника.

- Грађане позивамо континуирано, у складу са нашим капацитетима. Циљ нам је да ове превентивне услуге спроведемо за све осигуранике којима су оне потребне - поручили су из бањалучког Дома здравља.

Истичу да депресија настаје као посљедица дјеловања више биолошких, психолошких и социјалних фактора, међу којима су дуготрајан стрес, губици, економске тешкоће, хроничне болести, генетска предиспозиција и нездраве животне навике.

У Дому здравља Бијељина напомињу да је у оквиру пројекта ране детекције и превенције депресивних поремећаја прегледано 4.648 грађана. Истовремено, 94 жене у перинаталном периоду попуниле су Единбуршку скалу постпорођајне депресије, док је 976 особа упућено у Центар за заштиту менталног здравља. Помоћник директора за опште послове и координатор пројекта Ружица Јелисић истиче да ово не значи да је депресија постала учесталија, већ да је захваљујући организованом скринингу и већој свијести грађана могуће много раније препознати особе којима је потребна помоћ.

- Скрининг је данас постао саставни дио рада тимова породичне медицине. Успостављен је брз и ефикасан систем упућивања пацијената у центре за заштиту менталног здравља, а чињеница да је више од 4.600 грађана прошло кроз овај процес показује да се стигма у вези са менталним здрављем постепено смањује и да људи све лакше прихватају да потраже стручну помоћ - рекла је Јелисићева, пише Глас Српске.

Да је скрининг важан алат за рано откривање депресије потврђују и у Дому здравља Добој. Специјалиста породичне медицине Загорка Павловић Благојевић каже да се прегледи спроводе континуирано, најчешће приликом редовних превентивних прегледа или када пацијент дође у амбуланту због неког другог здравственог проблема.

- Упитник је једноставан за попуњавање и омогућава да препознамо пацијенте који раније нису указивали на психичке тегобе нити су због њих тражили помоћ. Позитиван резултат не значи аутоматски да особа болује од депресије, већ представља сигнал да је потребна додатна процјена љекара. Код већине пацијената довољан је разговор са породичним љекаром или психологом, док се мањи број упућује психијатру. Највећа вриједност скрининга јесте то што омогућава да се депресивни симптоми открију на вријеме, прије него што болест узнапредује и захтијева сложеније лијечење - нагласила је Павловић Благојевић.

Психијатар др Александар Пејић каже да искуства домова здравља показују да организовани скрининг испуњава свој најважнији циљ, да се депресија препозна у раној фази, када су изгледи за успјешно лијечење највећи.

- Сваки организовани скрининг представља важан корак у превенцији. Код депресије је то посебно значајно, јер многи пацијенти годинама не препознају симптоме или их прикривају. Попуњавање упитника многима је лакши први корак него непосредан разговор о психичким тегобама па се лакше одлучују да потраже стручну помоћ. Управо зато су овакви програми већ дуго стандард у развијеним земљама - рекао је Пејић.

Он истиче да се захваљујући превентивним прегледима и смањењу стигме открива много више случајева, него раније.

- Посљедњих пет-шест година примјетно је да се, нарочито млађе генерације, много лакше одлучују да потраже стручну помоћ. Старији и даље чешће одгађају одлазак љекару, а многи у почетку ни не препознају да су несаница, губитак апетита, безвољност или пад концентрације симптоми депресије. Управо зато организовани скрининг има велики значај, јер омогућава да се проблем открије прије него што болест узнапредује - казао је Пејић, подсјећајући да значај раног откривања депресије потврђују и процјене Свјетске здравствене организације, према којима ће до 2030. године депресија бити међу водећим здравственим проблемима у свијету.

СИМПТОМИ

Према ријечима Александра Пејића најчешћи окидачи депресије су дуготрајан стрес, финансијска несигурност, губитак блиске особе, породичне и партнерске кризе, али и посљедице ратних траума које су и даље присутне на овим просторима.

- Ако дуже од двије седмице трају безвољност, губитак интересовања за свакодневне активности, несаница, поремећај апетита, повлачење из друштва, пад концентрације, учестало плакање или осјећај безнађа, неопходно је потражити стручну помоћ. Што се лијечење започне раније, веће су шансе за потпуни опоравак, док је код пацијената који мјесецима или годинама одгађају одлазак љекару лијечење знатно дуже и сложеније - поручио је Пејић.