Како хронични стрес утиче на мозак и како изаћи из зачараног круга

Сви се у свакодневном животу суочавамо са различитим нивоима стреса, али у ком тренутку тај стрес прелази у сагоријевање (burnout)?

Шта је burnout?

Др Елизабета Бурки, психијатар и шеф истраживања у Парасиму, каже да је бурноут "синдром, дакле скуп симптома, а Свјетска здравствена организација (WHO) га дефинише као феномен повезан са радним окружењем."

„Ако размишљате о бурноуту на радном мјесту, помислите на особу која се осјећа емоционално исцрпљено, дистанцирано од својих обавеза и има осјећај смањене ефикасности на послу.“

Она објашњава да, када је ријеч о симптомима, личи на оно што се описује као "хронично стање стреса", преноси Индепендент.

„Када добијемо захтјев од шефа, можемо доживјети физиолошки одговор ‘бори се или бјежи’, што је акутни стресни одговор који нам помаже да се боље прилагодимо окружењу“, каже Бурки.

„Међутим, када се то понавља изнова и изнова, долази до тога да од ефикасног и корисног одговора прелази у нешто што штети нашем здрављу и другим аспектима живота.“

Др Мет Роует, неуропсихијатар и регионални медицински директор за неуропсихијатрију у сјеверном региону компаније Cygnet, слаже се и додаје:

„Хронично висок ниво кортизола може ослабити имуни систем и учинити људе подложнијим инфекцијама, грипу и прехладама. У најгорем случају, хронични стрес може повећати ризик од кардиоваскуларних болести и срчаног удара.“

Ово је пет кључних начина на које бурноут може утицати на мозак:

Утиче на когнитивне функције

„Када смо преплављени стресом, наше мисли могу д‌јеловати успорено и можда смо раније могли да радимо више ствари од‌једном, али сада не можемо. На примјер, рокови и квалитет рада могу почети да опадају“, каже Роует.

Бурки се слаже и додаје:

„Burnout може утицати на наше когнитивне функције тако што нас чини мање способним за концентрацију или доношење одлука. Појам ‘магла у мозгу’ (brain fog) може укратко описати оно што можете очекивати.

„Поред тога, постоји и аспект дистанцираности, гд‌је се осјећате мање присутно.“

Утиче на памћење

„Хронични стрес може утицати на нашу аутобиографску епизодну меморију, односно способност да памтимо догађаје из сопственог живота“, истиче Роует.

„На примјер, можда ћете и даље моћи да запамтите чињенице и бројке, али нећете моћи да се сјетите шта сте радили за рођендан прошле године, јер бурноут утиче на медијални хипокампус, који има важну улогу у памћењу.“

Утиче на регулацију емоција

„Хронични стрес и повишен кортизол утичу на фронталне режњеве, који су д‌јелимично одговорни за регулацију емоција, мотивацију и покретачку снагу“, објашњава Роует.

„На примјер, особа која је раније била смирена може постати неуобичајено раздражљива, емотивнија и може планути на колегу или партнера.“

Утиче на ментално здравље

„Burnout може имати катастрофалне посљедице по ментално здравље јер, ако га особа и људи око ње не препознају, може упасти у зачарани круг у којем има осјећај да не успијева у стварима које су јој важне и може почети да развија депресију“, каже Роует.

„Особа може почети да има веома негативне мисли о себи и ући у циклус тражења доказа који потврђују оно чега се плаши.“

Он истиче да се многи симптоми депресије преклапају са бурноутом.

„Губите задовољство, не спавате добро, губите апетит, постајете раздражљивији и то може негативно утицати на ваше односе“, каже Роует.

„Ако се то не препозна и не започне лијечење, у неким случајевима људи могу почети да имају суицидалне мисли.“

Утиче на сан

Мозгу је потребан квалитетан сан како би се опоравио од емоционалне и когнитивне исцрпљености, али бурноут ствара негативан циклус у којем исцрпљеност ремети сан, што додатно продубљује burnout.

„Сан је кључан за обраду наших сјећања и искустава, то је вријеме када се тијело опоравља, али стрес може утицати на способност људи да заспе“, каже Роует.

„Ако се не одморимо и не наспавамо, лоше смо припремљени да се носимо са стресом. Тако можете упасти у зачарани круг – тешко заспите, уморни сте, концентрација опада, радите лошије него раније, што вас додатно стресира и води до још лошијег сна.“

Ево неколико стратегија стручњака за превазилажење burnoutа:

Будите свјесни

„Свијест о burnout је добар први корак, јер људи често имају симптоме, али не препознају да имају овај синдром и да им је потребна помоћ“, каже Бурки.

„Што раније реагујете, опоравак ће бити бољи.“

Уведите бригу о себи у рутину

„Брига о себи није луксуз, већ нужност“, каже Роует.

„Морате се изборити за то, јер послодавци желе да радите посао и неће нужно мислити о вашем благостању.

„Брига о себи изгледа другачије за свакога и не мора бити нешто велико попут спа викенда. То могу бити мале свакодневне ствари – читање књиге или трчање.“

Дајте приоритет сну

„Дио бриге о себи треба да буде и добра рутина спавања“, препоручује Роует.

„Радите нешто опуштајуће, попут купке, како бисте припремили тијело за сан.“

Практикујте mindful активности

„Активности које вас ментално ангажују и помажу вам да накратко побјегнете од реалности могу бити корисне“, каже Роует.

„То могу бити медитација, јога, гледање филма, слушање музике или креативне активности.“

Размотрите савјетовање

„Савјетовање пружа простор да размислите о стварима са сигурном особом“, каже Роует.

„Можда не можете да кажете послодавцу или партнеру да се мучите, али можете рећи све свом савјетнику, преноси РТЦГ.

„Ако имате негативне и искривљене мисли, умјесто да их задржите у себи, можете их подијелити са терапеутом који вам може помоћи да сагледате ствари реалније.“