Марс: НАСА истражује могуће трагове древног живота у кратеру Језеро

Америчка свемирска агенција НАСА објавила је данас да њени научници, уз помоћ ровера "Perseverance", помно анализују органски угљеник пронађен на Марсу.

Ово истраживање могло би да пружи кључне одговоре на вјечито питање: да ли је Црвена планета икада била колијевка живота?

Најновији истраживачки рад детаљно описује структуру органског угљеника откривеног прошле године у седиментним стијенама Марса. Ове стијене садрже потенцијални "биосигнатур" – могући траг древног, микробног живота, преноси Ројтерс. Стијене, старе између 3,2 и 3,8 милијарди година, формирале су се под површином некадашњег језера у кратеру Језеро.

Иако органски угљеник чини основу живота, градећи ДНК, ћелије и протеине, његово само присуство није директан доказ. Може настати и кроз небиолошке хемијске процесе, што додатно компликује потрагу за животом.

Стијене које говоре приче

Налази потичу из двије стијене у кратеру Језеро, назване "Cheyava Falls" и "Walhalla Glades", узорковане на међусобној удаљености од стотињак метара. НАСА је раније објавила снимке стијене "Cheyava Falls" , која је одушевила научнике својим финим слојевима црвенкасте боје и мрљастим структурама – формацијама које се на Земљи често повезују са активношћу микроба.

Анализе су спроведене помоћу софистицираног инструмента СХЕРЛОЦ на роверу "Perseverance", који је успјешно детектовао сложени, макромолекуларни угљеник. Истраживачи наглашавају да овај тип угљеника показује изванредне сличности са оним који се формира како биолошким, тако и небиолошким процесима на Земљи, те је присутан и у метеоритима.

Ово је први пут да је макромолекуларни угљеник откривен у муљевитим стијенама кратера Језеро, гдје је "Perseverance" слетио 2021. године. Занимљиво, НАСИН други ровер, "Цуриоситy", већ је раније пронашао слична једињења у кратеру Гале, удаљеном око 3.700 километара, што сугерише ширу распрострањеност.

Потрага се наставља: Зашто су узорци са Марса кључни?

Научници истичу да ови налази снажно указују на то да су услови за настанак живота, као и органски материјали, могли бити широко распрострањени на Марсу прије више милијарди година. Ипак, они наглашавају да ово није коначан доказ постојања живота, нити рјешава дилему о биолошком или небиолошком поријеклу ових једињења.

Инструменти ровера, на жалост, нису способни да коначно утврде поријекло угљеника. Стога, научници упозоравају на неизбјежну потребу да се драгоцјени узорци са Марса донесу на Земљу, гдје би се могли подвргнути много прецизнијим и детаљнијим анализама.

У својој раној историји, Марс је био планета са гушћом атмосфером и знатно топлијом климом, што је омогућавало постојање текуће воде на његовој површини. Кратер Језеро сматра се некадашњим језерским басеном који је могао бити идеално мјесто за развој микробног живота.

"Једино мјесто у свемиру за које знамо да је живот на њему настао је Земља," рекао је научник Кајл Укерт из НАСА-ине Лабораторије за млазни погон у Калифорнији и један од водећих аутора студије. Он је додао да би евентуално откриће живота на Марсу имало "дубоке импликације за наше разумијевање настанка живота у свемиру", преноси Глас Српске.