Високе ноћне температуре озбиљно нарушавају квалитет сна

Висока ноћна температура ваздуха изазвана климатским промјенама полако ускраћује сан људима широм свијета, а просјечна особа сада губи готово 56 часова сна годишње, открила је нова анализа.

Тропске ноћи, када ноћна температура не пада испод 20 степени Целзијуса, постају све чешће широм свијета, па сан плаћа цијену.

Према резултатима студије агенције "Клајмат сентрал", просјечна особа је изгубила готово седам ноћи сна годишње због високе температуре од 2020. до 2025. године.

У скоро сваком од преко 1.300 анализираних градова, количина губитка сна повезаног са температуром и климатским промјенама се најмање удвостручила од почетка седамдесетих година прошлог вијека, а највише на Блиском истоку и у Југоисточној Азији, гдје су људи губили у просјеку између 55 и 91 час годишње.

Почетком седамдесетих година, људи који живе у просјечном граду са 500.000 становника губили су око 46 часова сна годишње због ноћних врућина, до 2020. године тај број је порастао на око 50 часова, а између 2020. и 2025. тај број је порастао на 56, за шта су највише одговорне климатске промјене.

Иако изузетно топле ноћи погађају све градове широм свијета, велике разлике се могу уочити на различитим континентима.

У Европи, највећи губици сна забиљежени су на југу. ЉУди у Напуљу су губили 51 час сваке године због врућине током посљедњих пола деценије.

У Атини губитак је био 45 часова годишње, 42 у Валенсији, те 40 у Лисабону и Марсељу.

Међутим, чак и у најсјевернијим земљама, иако у мањој мјери, људи такође пате од губитка сна због врућине.

ЉУди у Единбургу изгубили су 21 час, док су Стокхолм и Хелсинки изгубили по 20 часова. Најмањи утицај је био у Ослу, са 18 часова.

Недавна студија је открила да топлије ноћи утичу на сан више него двоструко код старијих од 65 година него код оних средњих година, те готово три пута више у земљама са нижим средњим приходима него у земљама са високим приходима.

Ноћ је вријеме када би тијело требало да се опорави, али када температура не пада, овај опоравак се не дешава и организам остаје под оптерећен.

Лош сан је повезан са утицајем на расположење, когнитивне способности, продуктивност, кардиоваскуларни и имуни систем, преноси Срна.