Шпанци једу све мање хљеба, разлог изненађује

Хљеб, некада неизоставан дио сваког оброка у Шпанији, нестаје са столова алармантном брзином.

Потрошња хљеба у Шпанији је од 1960-их пала за невјероватних 80 одсто, са 134 на само 28 килограма по особи годишње.

Овај драстичан пад није само промјена у прехрани, већ одраз дубоких културних и генерацијских промјена, пише Еуроњуз.

Генерацијска промјена на тањиру

Трансформација је, прије свега, генерацијска.

Хосе Мариа Фернандез, главни секретар Шпанске конфедерације пекара, сажима проблем:

"Моја генерација не зна јести без хљеба, генерација моје дјеце и унука зна јести без хљеба".

Млађе генерације традиционални хљеб замјењују другим изворима угљикохидрата попут пице или тјестенине те га повезују с дебљањем и интолеранцијама на храну.

Овај одмак од медитеранског начина прехране поступан је, али незаустављив.

Само у посљедњој деценији потражња је пала за више од 20 одсто, с 34,9 килограма по становнику 2015. на 27,82 килограма ове године. Свакодневна куповина хљеба, некадашњи ритуал, постала је ријеткост.

Лош квалитет и предрасуде

Један од кључних разлога за то је погрешна перцепција нутритивних вриједности хљеба. За хљеб већина људи мисли да дебља, а то је увјерење толико раширено да 29,2 одсто Шпанаца слиједи прехрану без хљеба, док 24 одсто сматра да он није потребан за уравнотежену прехрану, упркос томе што је садржај масти у хљебу заправо низак.

Криза је тешко погодила традиционалне пекаре. Од почетка вијека затворене су четири од десет традиционалних пекара, погођене падом потрошње хљеба. Истовремено, продаја се преселила у супермаркете и на бензинске станице, гдје доминира индустријска производња, преноси Индекс.