Шокантно откриће: На дну океана живе бића која крију лијек за човјечанство

Замислите мјесто гдје је притисак толико моћан да би вас здробио брже него што можете да трепнете, гдје су температуре тек неки степен изнад тачке смрзавања, а сунчева свјетлост је чиста научна фантастика. Све ово постоји на једној тачки на планети. У питању је Маријански ров који је најдубља тачка свјетских океана и налази се на скоро 11.000 метара испод површине воде.

Ако сте мислили да је свемир крајња граница суровости за живот - погријешили сте. Ово подводно царство је, на много начина, далеко суровије окружење. Па ипак, тамо доле, у вјечитом мраку, нешто живи. И не само да живи, већ посједује моћи које би могле да промијене будућност човјечанства.

Зашто је Маријански ров опаснији од свемира?

Када астронаут изађе у отворени свемир, разлика у притиску између унутрашњости одијела и вакуума износи тачно једну атмосферу. На дну Маријанског рова, притисак износи застрашујућих 1.100 атмосфера. То је једнако паду око 50 путничких авиона директно на ваша леђа, или сили која би покушала да спресу слона на површину поштанске марке. Док у свемиру имамо моћне телескопе који виде милијардама свјетлосних година далеко, дно океана је за нас и даље енигма, а сасвим је јасно да је више људи крочило на Мјесец него што је заронило у ову амбисалну пустињу.

Ко су „ванземаљци” из дубина?

Оно што научнике оставља без текста јесте чињеница да живот одбија да буде угашен. На мјесту гдје би се челик искривио као пластична играчка, еволуција је створила права чуда биологије. Умјесто великих, застрашујућих чудовишта из филмова, овдје владају микроскопски организми и крајње необична створења. На овом мјесту можете наћи ксенофиофоре. У питању су џиновски једноћелијски организми који изгледају као морски сунђери или тамни цвјетови. Они буквално „упијају” тешке метале и уране који би убили било које друго биће на планети, претварајући токсично окружење у свој дом, пишу страни медији. Такође, има и хиперџиновских амфипода која су заправо бића налик рачићима, која су развила невјероватан оклоп. Како на овим дубинама нема калцијум-карбоната за изградњу љуштуре, ова бића користе посебне ензиме у свом стомаку како би извлачила алуминијум из морског муља и од њега правила сопствени „панцир”.

Фантомске пузаве рибе такође настањују ове предјеле. На дубини од преко 8.000 метара, ово су најдубље живеће рибе на свијету. Њихово тијело је потпуно прозирно, немају пигмент, а кости су им заправо флексибилна хрскавица која може да издржи монструозан притисак, док им је кожа прекривена посебним гелом.

Како на дну океана нема фотосинтезе ова бића се ослањају на хемосинтезу – процес у коме бактерије претварају отровне хемикалије и сумпор, који избијају из хидротермалних извора у хранљиве материје.

Зашто су ова бића кључ наше будућности?

Разлог зашто свјетске силе и фармацеутски гиганти улажу милијарде у истраживање ових екстремофила није само пука радозналост. Ова бића у себи крију непроцјењиву моћ. Наиме, због живота у вјечитој борби са бактеријама које не познајемо, ова створења производе јединствене хемијске спојеве. Научници тренутно тестирају њихове ензиме за креирање нове генерације антибиотика који би могли да униште супер-бактерије отпорне на све лијекове.

Одређени протеини пронађени код организама са дна Маријанског рова показали су способност да успоравају и заустављају репликацију малигних ћелија код људи. Ензими који раде на температурама близу смрзавања и под огромним притиском користе се у индустрији – од прашкова за веш који перу у потпуно хладној води, до „анти-аге” крема које обнављају ДНК коже.

Порука из дубине

Нажалост, чак ни ово мјесто, толико далеко од нас, није заштићено од људског утицаја. Када је филмски режисер Џејмс Камерон заронио на дно једна од ствари које су пронађене у муљу била је – пластична кеса. У тијелима рачића са најдубље тачке на Земљи пронађени су виши нивои пластичних токсина него у ријекама Кине. Ипак, ова фасцинантна створења нам показују да је живот непобједив, али нас и упозоравају. Она чувају тајну дуговјечности, лијекова за најтеже болести и кодове преживљавања, а ако је вјеровати разним истраживањима - чувањем океана, можда заправо чувамо кључ сопственог опстанка, преноси Глас.