Огромно откриће у кратеру на Марсу названом по општини у Српској

Значај открића не лежи у повезаности минерала с драгим камењем, већ у необичним геолошким условима потребним за његов настанак. Откриће је објављено у студији коју је водила геохемичарка Ан Олела из Националне лабораторије Лос Аламос, а објављено је у часопису "Геофизикал Рисерч Летерс".

Истраживачи вјерују да би корунд могао да пружи нови увид у топлотне и хемијске процесе који су се одвијали у области кратера Језеро у далекој прошлости.

Корунд је кристални облик алуминијум-оксида, а на Земљи обухвата два добро позната драгуља - рубин и сафир. Међутим, његово присуство на Марсу не значи нужно проналазак великих или сјајних драгуља, јер подаци показују да минерал постоји само у облику малих зрна унутар стијена.

Занимљиво је да су три стијене – назване Хампден Ривер, Кофи Ков и Смитс Харбор – богате минералом "плагиокласом", који садржи алуминијум, преноси "Блиц".

То представља хемијску загонетку јер је за формирање корунда обично потребан материјал богат алуминијумом, а сиромашан силицијумом, док присуство силицијума омогућава алуминијуму да уђе у структуру силикатних минерала попут плагиокласа.

Персеверанс је испитао три стијене у првој половини 2025. године, а све су биле “плутајуће” (алувијалне/премјештене), што значи да више нису биле везане за изворну стијену на којој су настале и да су се можда премјестиле с друге локације.

Ласер открива скривени метал

Сонда је успјела да идентификује корунд користећи технику која се ослања на мјерење луминисценције коју производе минерали након што их побуди ласер, путем инструмента Суперкам на сонди.

Када се ласер усмјери на метал, његови атоми се побуђују и емитују карактеристичну свјетлост када се врате у своје основно стање. Инструмент је забиљежио два различита сигнала на таласним дужинама од 692,7 и 694,1 нанометара, које су карактеристичне за емисију хрома када замјењује поједине атоме алуминијума унутар корунда. Истраживачи су упоредили мјерења с Марса са спектрима земаљских узорака рубина, сафира и дијаспора, проналазећи сличности које су потврдиле идентификацију минерала.

У стијени Смитс Харбор, јединој на којој је измјерено трајање луминисценције, сјај је трајао отприлике три хиљадита дијела секунде, што одговара распону који важи и за земаљски корунд.

Кратер Језеро могао би да буде кључ мистерије

Истраживачи вјерују да се најзанимљивије објашњење односи на историјат самог кратера Језеро. Настао је масивним ударом прије више милијарди година, а такви удари могу генерисати екстремне температуре и притисак који може промијенити минерале присутне у стијенама.

Корунд је претходно пронађен у метеоритима који су погодили Земљу и Мјесец, па истраживачи сугеришу да је удар који је створио кратер Језеро можда створио услове за његово формирање.

Три стијене пронађене су близу ивице кратера и поред стијена за које се вјерује да су састављене од фрагмената који су разбијени и поново спојени током и након удара.

Научници, такође, не искључују улогу врелих течности. Језеро је у прошлости доживјело хидротермалну активност, а интеракција флуида са стенама можда је помогла у стварању окружења богатог алуминијумом и сиромашног силицијумом, што су погодни услови за формирање корунда.

Међутим, поријекло три стијене остаје непознато, а механизам којим су минерали настали не може се дефинитивно утврдити. Истраживачи вјерују да би проналазак изворне стијене из које су ови узорци потекли био кључан корак, док би повратак узорака на Земљу пружио прилику за прецизнију лабораторијску анализу.

То откриће још једном показује да Марс није само свијет стијена и прашине, већ геолошки богата планета која у својим минералима чува трагове судара, воде и топлоте који се протежу милијардама година уназад.

Свако зрно минерала које научници пронађу на Марсу могло би бити мали дио веће приче, подсјећајући нас да научно истраживање понекад почиње с наизглед обичном стијеном, али може довести до дубљег разумијевања историје цијелог свијета.