Najpoznatije muzejske krađe u istoriji: Kako su lopovi ukrali Mona Lizu, Rembranta i kraljevski nakit

Лопови су у недјељу украли девет комада вриједног накита из Лувра, али ово није прва смјела пљачка у том славном музеју. Осим Лувра, пљачке вриједних умјетнина дешавале су се и у другим музејима широм свијета. Ово су само неке од њих.

У недјељу ујутру, група лопова је, користећи дизалицу с корпом, успјела да дође до поставке Наполеонове колекције у Лувру и украде девет вриједних комада накита.

До крађе је дошло док су туристи били у Аполоновој галерији, гдје се налази дио француских крунских драгуља.

Злочин се одиграо око пола сата након отварања музеја, у присуству посјетилаца, и сматра се једном од најдрскијих музејских пљачки у новије вријеме. Догађај долази у тренутку када запослени упозоравају на превелику гужву и недостатак особља, што додатно оптерећује безбједност најпосећенијег музеја на свијету.

Лувр иначе има дугу историју крађа и покушаја пљачки.

Једна од најпознатијих крађа умјетничких дјела у историји догодила се управо тамо 1911. године, када је чувена Мона Лиза нестала из свог рама.

Ево неколико најупечатљивијих крађа умјетничких дјела у историји:

"Мона Лиза" - Леонардо да Винчи, Лувр, 1911.

Леонардово ремек-дјело "Мона Лиза" данас је вјероватно најпознатија слика на свијету и главни мамац за посјетиоце Лувра.

Међутим, прије него што је украдена, ван умјетничких кругова није била толико позната.

Године 1911, бивши радник музеја Винћенцо Перуђа сакрио се унутар зграде и изашао из ње са сликом сакривеном испод капута.

Вијест о крађи изазвала је глобалну сензацију, а слика је пронађена двије године касније у Фиренци, када је Перуђа покушао да је прода.

Тај догађај је заправо допринио да "Мона Лиза" постане најпознатија слика свих времена.

"Јакоб де Хејн III" - Рембрант, Галерија Дулвич, 1966, 1973, 1981, 1983.

У једној од најнеобичнијих крађа, Рембрантов портрет "Јакоб де Хејн III" украден је чак четири пута из лондонске галерије Дулвич и то 1966, 1973, 1981. и 1983. године. Због тога је уписан у Гинисову књигу рекорда као најчешће крадена умјетничка слика, с надимком "Рембрант за понијети".

Сваки пут је пронађена и враћена музеју, гдје се и данас налази.

Ипак, највише пута украдено умјетничко дјело свих времена је чувена Гентска олтарска слика ("Клањање мистичном јагњету") коју су насликали Јан ван Ајк и његов брат.

Она је била мета крађе чак седам пута, опљачкали су је Наполеонови војници 1794. године, а потом и нацисти током Другог свјетског рата.

Пљачка музеја Изабеле Стјуарт Гарднер, Бостон, 1990.

Ова крађа се сматра највећом умјетничком пљачком у америчкој историји, а ни после 35 година починиоци нису ухваћени.

У раним јутарњим часовима 18. марта 1990. године, двојица мушкараца, прерушени у полицајце, ушла су у музеј уз изговор да реагују на позив.

Савладали су двојицу чувара, везали их, и током наредних сат и по однијели 13 умјетничких дјела, међу којима су биле слике Рембранта, Вермера, Дега и Манета.

Вермерово дјело "Концерт" сматрало се једним од највреднијих - тада је процијењено на око пола милијарде долара.

Нека дјела, укључујући Рембрантову "Олују на Галилејском језеру", исијечена су из рамова, док ти празни рамови и даље висе у музеју као свједоци непознате пљачке, пише Мондо.

Музеј Ван Гога, Амстердам - 1991. и 2002. године

Године 2002, двојица лопова помоћу мердевина и чекића обила су Ван Гогов музеј у Амстердаму и украла два вриједна платна.

Слике су касније пронађене у Италији, у рукама напуљске мафије, и враћене музеју 2016. године, након 14 година.

Исти музеј био је мета и 1991. године, када је украдено чак 20 Ван Гогових дела, укупне вредности преко 400 милиона евра - укључујући и познату слику "Људи који једу кромпир".

Сва дјела су убрзо пронађена у напуштеном аутомобилу недалеко од музеја.

Зелени трезор у Дрездену - краљевски накит из 18. вијека, 2019.

Године 2019, лопови су разбили стаклене витрине у чувеном „Зеленом трезору" у Дрездену и однијели драгоцијени накит из 18. вијека, украшен дијамантима, вриједан стотине милиона евра.

Званичници су тада изјавили да су украдени предмети „непроцјењиви" и практично немогући за легалну продају.

Дио украденог накита је касније пронађен, петорица починилаца су осуђена, док је један оптужени ослобођен.