Храстови близанци у Љубањама зеленим листовима пркосе зими

Два церова храста, који изгледају као да један из другог расту, остају зелена до дубоко у зиму, када по њима напада снијег.

"Интересантно је да има још много церових храстова, церових шума овдје у Љубањама. Међутим, ниједан храст није зелен тако дуго као, као ова два храста близанца. Разне приче се препричавају, међутим нико нема тачне податке шта се овдје дешавало", каже Лазар Гудурић из Љубања.

У те приче уткане су бројне легенде, али оно што се преносило са кољена на кољено, и што је свака генерација поштовала, јесте да се на том мјесту не обрађује земља.

"Нису овдје мјештани око овог дрвета копали, нити обрађивали њиве. Зато што су вјеровали да су ту људи сахрањени и да је онда гријех то радити, прекопавати и орати, јер се може ударити на кости", наводи Лазар.

Историјски подаци говоре да су се у току два српска устанка на овим подручјима одиграле битке.

"Овдје су, на брду Шанац, који је још коришћен у борбама и у току Првог српског устанка, подигли утврђење. На југозападним падинама брда Шанца одиграла се битка и ту су сахрањени сви погинули Турци и наводно су ту погинула два брата близанца. То је једна прича коју су мјештани задржали", објашњава Данило Станојевић, аутор монографије "Љубање и Збојштица".

Иако за то нема историјских доказа, мјештани тврде да се, када нема снијега, на пољима око ова два храста назиру хумке.

Два зелена цера, по легенди никла на мјесту гдје су погинула браћа близанци, необјашњиво сваке године све до марта чувају листове.