Опрез код онлајн плаћања: Ово су најчешћи облици преваре

Све више људи се пребацује на онлајн трансакције, рачуни се плаћају без директног контакта са шалтерским службеницима, купује се са интернета, плаћа картицама.

Недавно су откривене лажне анкете на друштвеним мрежама, као и покушаји „фишинг” напада злоупотребом имена Поште и неких других курирских служби.

Банке покушавају да заштите своје клијенте од превара и непожељних активности и труде се да примјењују нове методе како би обезбиједиле сигурност онлајн банкарских услуга, тако што улажу у нове технологије као што су вјештачка интелигенција, биометрија (препознавање лица, гласа и отиска прстију) и бихејвиорална биометрија (профилисање клијената и њихове интеракције са интернет банкарством и уређајима).

Међутим, све је то узалудно, ако ви сами дијелите сопствене осјетљиве информације.

Већина људи углавном не размишља превише о томе колико су рањиви онлајн и у коликој мјери је угрожена њихова безбједност, а бројеве банковних картица дијеле као да то није њихов новац на тим рачунима. Један погрешан клик може донijети мноштво проблема, који могу имати разорне посљедице ако постанете мета у виртуелном свијету. Како да знате да ли сте “превише отворени” и да ли сте лаки за хаковање?

Прe свега водите рачуна о томе да информације не дијелите немарно, јер би у том случају сајбер-криминалци могли лако да добију приступ вашем уређају и инсталирају „тројанца” у њега или да ваше личне податке продају и прослиједе другим људима са лошим намјерама, дајући им одрешене руке да преузму ваш идентитет како би вас опљачкали.

Фишинг (phishing) је врста интернет преваре која се најчешће реализује путем лажних сајтова, имејл адреса, профила на друштвеним мрежама, СМС-ова, Вибер или WhatsApp порука. Циљ је прикупљање личних и повјерљивих информација, попут корисничких имена, лозинки, бројева кредитних или дебитних картица и других осјетљивих података.

Вишинг (voice phishing) је облик преваре у којој нападачи путем телефонских позива остварују контакт и прикупљају податке. Превару можете препознати уколико позив долази са непознатог броја и тражи ваше личне податке. Често се позиваоц представља као запослени банке или неке друге финансијске институције – банка никада неће тражити да доставите личне податке путем телефонског позива. У таквој ситуацији затражите контакт, а затим исти провјерите позивом на званичан број институције.

Смишинг (SMS phishing) је облик преваре у којој нападачи користе SMS поруке како би сазнали ваше личне податке. Превару можете препознати уколико SMS долази од непознатог пошиљаоца, садржи скраћене URL адресе или вас позива да посетите неки сајт, а најчешће је читава порука обојена претећим тоном и помињу се казне или затварање рачуна или налога.