Маск је представио будућност: Нови Тесла лети и изводи салто

Америчка компанија Тесла представила је нову генерацију спортског електричног аутомобила Роудстер (Roadster), који би могао потпуно да промијени досадашње представе о могућностима аутомобилске индустрије. Осим невјероватног убрзања, нови модел користи ракетну технологију компаније Спејс екс (SpaceX), захваљујући којој може да се одвоји од тла, изводи окрете у ваздуху и контролисано слети.

Готово девет година након првог представљања, Тесла је 15. октобра у Тексасу показала шта је све у стању да уради нови Роудстер, а демонстрација је изгледала као сцена из научнофантастичног филма.

Аутомобил се кретао по посебно конструисаној рампи, возио готово наглавачке, изводио окрете у ваздуху и прескакао друга возила, након чега се контролисано враћао на точкове.

Посебну пажњу привукао је тест убрзања. Према резултату приказаном током презентације, Роудстер је од нуле до 60 миља на сат, односно приближно 97 километара на час, убрзао за само 0,81 секунду.

Ипак, најзанимљивији дио приче није класични електрични погон, већ технологија која је до сада углавном била резервисана за свемирске летјелице.

Ракетна технологија сакривена у аутомобилу

За развој новог Роудстера Теслини инжењери сарађивали су са стручњацима компаније Спејс екс, која се бави развојем ракета и свемирске технологије, а коју, као и Теслу, предводи Илон Маск.

На задњем дијелу аутомобила налазе се четири металне млазнице које подсјећају на издувне цијеви спортских аутомобила. Међутим, њихова функција је потпуно другачија.

Умјесто издувних гасова, кроз њих великом брзином излази компримовани гас, првенствено азот, стварајући додатну силу потиска која омогућава екстремно убрзање.

Гас се складишти у великом сферичном резервоару, смјештеном иза предњих сједишта. Ријеч је о посуди под високим притиском ојачаној композитним материјалима (Composite Overwrapped Pressure Vessel – COPV).

Резервоар има капацитет од приближно 200 литара, а притисак у њему може достићи чак 10.000 фунти по квадратном инчу, односно око 690 бара.

Да би издржао такво оптерећење, резервоар је ојачан угљеничним влакнима, која омогућавају изузетну чврстоћу уз релативно малу масу.

Слична технологија већ деценијама се користи у свемирској индустрији, укључујући НАСИН програм спејс-шатлова.

Спејс екс је ове године договорио и куповину компаније Хексагон мастерворкс (Hexagon Masterworks), специјализоване за производњу оваквих резервоара.

Како функционише систем потиска?

Из резервоара под високим притиском гас пролази кроз цијеви до четири задње млазнице, из којих излази надзвучном брзином.

Оне функционишу као потисници на хладни гас (Cold Gas Thrusters – CGT), односно производе потисак ослобађањем компримованог гаса, без сагоријевања класичног ракетног горива.

Потпредсједник Теслиног одјељења за инжењеринг возила Ларс Морави објаснио је да је један од најважнијих услова за стабилност аутомобила равномјерна расподјела гаса.

Због тога цијеви и вентили морају бити пажљиво усклађени, јер би неједнак притисак на лијевој и десној страни могао изазвати нежељено скретање возила.

Систем користи снажне вентиле и покретачке механизме, од којих су поједини засновани на технологији развијеној за Теслиног хуманоидног робота Оптимус.

Због потребе да конструкција буде истовремено лагана и отпорна на огромне притиске, млазнице и дуге цијеви израђене су од титанијума, док се у појединим дијеловима система користи инконел, легура никла и хрома отпорна на велика оптерећења.

Како аутомобил успијева да полети?

За разлику од класичних електричних аутомобила, који се ослањају искључиво на снагу мотора и приањање гума, Роудстер користи комбинацију електричног погона, активне аеродинамике и додатног потиска.

Испод возила налази се систем снажних вентилатора који стварају подпритисак и практично приљубљују аутомобил уз подлогу.

Такав систем може створити силу која одговара оптерећењу већем од два пута Земљине гравитације, што омогућава изузетно приањање чак и при малим брзинама.

Управо захваљујући том рјешењу Роудстер је током демонстрације могао да се креће и по наопако постављеној рампи.

Када је ријеч о одвајању од тла, главну улогу преузимају додатне млазнице.

Најрадикалнија верзија Роудстера има укупно десет потисника и резервоаре са око 600 литара компримованог гаса.

Четири додатне млазнице постављене су у близини точкова и усмјерене према тлу, чиме стварају вертикални потисак потребан за подизање аутомобила. Још двије, смјештене на предњем дијелу возила, омогућавају контролу бочних покрета и окретање у ваздуху.

Таква комбинација омогућила је прототипу да током презентације изведе скокове, окрете и контролисана слијетања.

Ипак, важно је нагласити да краткотрајно одвајање од тла није исто што и континуирани лет авиона. Роудстер је показао способност извођења ваздушних маневара, али не и могућност дуготрајног летења.

Убрзање које помјера границе

Један од главних циљева Теслиних инжењера био је да савладају ограничења која класичним спортским аутомобилима намеће приањање гума.

Чак и најснажнији електрични и бензински хипераутомобили не могу неограничено повећавати убрзање, јер се погонска сила преноси на асфалт преко точкова.

Роудстер тај проблем рјешава додатним потиском који не зависи од контакта гума са подлогом.

Његов електрични погон заснован је на два снажна мотора на задњој осовини, развијена на основу технологије која је коришћена у Теслиној верзији Плејд (Plaid).

Према представљеним техничким подацима, погон развија више од једног мегавата снаге, односно преко 1.300 коњских снага, док се за најснажније конфигурације помињу и веће вриједности.

Аутомобил користи и батеријске ћелије типа 4680 са побољшаним системом хлађења. У техничким описима помиње се капацитет већи од 100 киловат-часова, али коначна спецификација батерије још није потврђена.

Комбинација снажних електромотора, система вентилатора и ракетних потисника омогућила је Тесли да током презентације прикаже убрзање до 97 километара на час за 0,81 секунду.

За разлику од класичног погона, гасне млазнице могу створити додатну силу која аутомобил потискује напријед независно од рада точкова.

Ипак, стварне могућности овог система у свакодневним условима тек треба да буду потврђене независним испитивањима.

Три верзије, а најекстремнија има само једно сједиште

Тесла планира да нови Роудстер понуди у три различите конфигурације.

Основна верзија Перформанс (Performance) биће намијењена класичној вожњи и користиће електрични погон, активну аеродинамику и систем вентилатора за повећање приањања.

Снажнија верзија Траст (Thrust) добиће четири задње млазнице са компримованим гасом, намијењене постизању екстремног убрзања.

Најрадикалнији модел Рокет (Rocket) имаће десет млазница и систем који омогућава ваздушне маневре.

Због великог резервоара и додатне опреме, ова верзија имаће само једно сједиште, а биће доступна искључиво одабраним купцима, на основу позивнице.

Тесла је већ отворила резервације. За верзију Перформанс потребно је уплатити депозит од 50.000 долара, док депозит за Траст износи чак 250.000 долара.

То, међутим, нису коначне продајне цијене, које компанија још није објавила.

Може ли се оваквим аутомобилом заиста возити?

Иако је презентација показала импресивне могућности, остаје питање колико је технологија примјењива у стварном саобраћају.

Један од изазова представља складиштење и поновно пуњење компримованог гаса.

Маск је током представљања најавио да би аутомобил могао самостално да прикупља и компримује ваздух, чиме би се избјегла потреба за набавком посебног ракетног горива.

То би у теорији омогућило поновно коришћење потисника без одласка код специјализованих добављача индустријских гасова.

Међутим, остаје да се види колико ће времена бити потребно за пуњење резервоара и колико често ће возач моћи да користи овакве могућности.

Осим техничких ограничења, отварају се и питања безбједности, законске регулативе и могућности регистрације возила са системом који му омогућава одвајање од тла.

Посебно је неизвјесно да ли ће најекстремнија верзија уопште моћи легално да се користи на јавним путевима.

Када стиже у продају?

Према најавама Илона Маска, производња новог Роудстера требало би да почне 2028. године, иако је модел првобитно представљен још 2017, уз тадашње планове да испоруке почну 2020. године.

Компанија наводи да би нови аутомобил требало да достиже брзину већу од 370 километара на час и да са једним пуњењем батерије може прећи више од 480 километара.

Међутим, најављени подаци још не представљају резултате независних тестова серијског модела.

Тесла је демонстрацијом свакако показала да се технологија развијена за свемирске програме може примијенити и у аутомобилској индустрији.

Да ли ће Роудстер постати први серијски спортски аутомобил који може контролисано да се одваја од тла или ће његове најнеобичније могућности остати резервисане за специјалне демонстрације, могло би бити јасније тек са почетком производње.