Личи на капу рагби играча, а спасава бебе: Развијена револуционарна технологија снимања мозга

У соби за снимање у породилишту Роузи у Кембриџу, тронедељни Тео чврсто спава у кревецу, несвјестан да помаже при испитивању нове технологије која би могла да промјени животе другима. Научници су развили капу за скенирање новорођенчади која може да убрза детектовање можданих повреда и дијагноза попут церебралне парализе и епилепсије.

Докторка Флора Фауре му њежно намјешта на главу малу црну капу која изгледа као капа за пливање или нешто што би носио нападач у рагбију. Капа је прекривена шестоугаоним испупчењима, са технологијом за праћење функционисања мозга.

Капа за скенирање новорођенчади која користи свјетло и ултразвук да би пратила мозак прва је те врсте на свијету, кажу истраживачи.

„То је први пут да се свјетло и ултразвук користе заједно на овај начин да би сачинили комплетнију слику мозга", каже Фауре, истраживачица из студије Фјужн (Функционални ултразвук интегрисан са оптичким сликањем новорођенчади), преноси Би-Би-Си.

Научници се надају да ће ова технологија убрзати постављање дијагнозе и његу дјеце са стањима као што су церебрална парализа, епилепсија и потешкоће у учењу.

Откривање можданих повреда

У недјељама пред рођење и након њега, наш мозак се мијења сваки дан. Мождане повреде код новорођенчади главни су разлог доживотног инвалидитета, а програм за смањење можданих повреда приликом рођења дјеце тренутно се спроводи широм британске Националне здравствене службе.

Повреда може да утиче на способност мозга да комуницира са тијелом, што доводи до стања као што су епилепсија, која изазива нападе, или церебралне парализе, која утиче на покрете и координацију.

Чешћа је код пријевремених порођаја, али може да је изазове и велики број других проблема, међу њима недостатак кисеоника, излив крви, инфекција или повреда приликом порођаја.

За пет на сваких 1.000 британских беба које имају неку мождану повреду, актуелни методи праћења имају проблема да предвиде како и до које мјере ће дијете бити погођено док расте.

Глобално гледано, Хипоксична-исхемијска енцефалопатија (ХИЕ) је главни узрок смрти и инвалидитета међу бебама рођеним у термину, погађајући сваке године три милиона беба.

Мождана повреда током рођења чини 23 одсто свих свјетских смрти новорођенчади, показују цифре. А ево како технологија функционише.

„Свјетлосни сензори прате промјене у кисеонику око површине мозга, техника позната као дифузна оптичка томографија високе густине, а функционални ултразвук нам омогућава да снимимо мали крвни суд дубоко у мозгу", каже Фауре.

Али уређај се разликује и по томе што је преносив, тако да може редовније да прати бебе, у удобности њиховог кревеца.

Специјалиста неурохирургије доктор Алексис Џоанидис вјерује да он може да има неколико предности у односу на скенове традиционалне МРИ (магнетна резонанца) или ЦУС (кранијални ултразвук). МРИ има ограничења из два разлога, објашњава он, од којих су један трошкови и доступност термина за скенирање.

„Други је да морате да убаците бебу у бучни скенер, чекате можда 20 минута док се скенира и онда поново извадите бебу", каже он.

„То значи, реалистично гледано, да не можете да изведете низ скенова, али у тим првим недјељама, мозак може да се мијења на дневном нивоу, тако да је постојање начина за поновљене тестове нешто невјероватно моћно", додаје.

Такође, сматра се да МРИ и ЦУС имају ограничену способност предвиђања природе било каквог оштећења због сложеног односа између структуре и функције мозга, мада студија коју је предводио Империјални колеџ у Лондону 2018. године показује да тачност може да се повећа додатним скеном од 15 минута.

Вршењем редовних тестирања новорођенчади, научници се надају да ће проблеми бити препознати много раније, а да терапије и интервенције могу да отпочну брже.

Професор Топун Остин, специјалиста за неонатологију и директор Перинаталног центра за снимање у Универзитетској болници у Кембриџу, усредсређује истраживање на третмане мозга на његовим животним екстремима - у великој младости или дубокој старости.

Он каже да студија Фјужн, која жели да развије и демонстрира систем за процјену мождане активности код новорођенчади у кревецу, тренутно је први те врсте на свијету.

„Дванаест мјесеци смо успјешно доказивали концепт уз помоћ здравих и пријевремено рођених беба, а сада ћемо се усредсредити на бебе за које се сматра да су под већим ризиком од мождане повреде.

„Разумијевање образаца можданих активности и код новорођенчади рођених у термину и пријевремено може да нам помогне да идентификујемо оне најрањивије на повреде у раном стадијуму", каже он а преноси Спутњик.