Сутра славимо великог свеца, ово су обичаји

Српска православна црква и њени вjерници се 31. јануара сјећају Светог Атанасија Великог, једног од најистакнутијих и најпрогоњенијих хришћанских светаца. Његово име у народу се повезује не само са вjером, већ и са богатим народним предањима и обичајима који и данас живе у различитим крајевима Србије.

Свети Атанасије Велики је од раног дjетињства био посвећен вjери, а као ђакон архиепископа Александра учествовао је на Првом васељенском сабору у Никеји, гдjе је остао запамћен по својој ученошћу, благочешћу и ревности за православље. Његова животна дjела и борба за очување вjере оставили су дубок траг, како у црквеним књигама, тако и у народним предањима.

Ђавоље искушење и обичај који се поштује

Једна од најпознатијих легенди о Светом Атанасију говори о његовом сусрету са ђаволом који се прерушио у најљепшу дјевојку како би га навео да се одрекне Бога. Светац је прозрео превару и замолио дјевојку да покаже своју моћ ускочивши у мали ћуп. Она је то учинила, а монах је одмах затворио посуду и бацио је у море.

Легенда каже да је ћуп плутао годинама, све док га рибари нису пронашли и отворили. Стари кажу да чим загрми, ђаво помисли да га зове Свети Атанасије, уплаши се и одмах ускаче у посуде. Зато је народ вјеровао да се на овај дан сви судови и чесме морају чврсто затворити, како би се избјегла било каква невоља.

У неким крајевима Србије, Свети Атанасије се посебно поштује међу воденичарима. Вјерује се да ђаволи тог дана вребају у вировима, због чега воденице не раде. Овај обичај преноси се с колена на колено, а стари мајстори често подсјећају млађе генерације да поштују дан свеца и избјегавају рад у води, чувајући тако своју безбједност и поштовање предања.

На овај дан, поред поштовања црквених обреда, вјерници подсјећају једни друге на значај молитве и очувања вере. Народна веровања и приче о чудесним дјелима свеца и данас имају своју снагу, повезујући прошлост и садашњост кроз приче које уче о вјери, мудрости и опрезу, пише Она.рс.