Сутра Ваведење Пресвете Богородице, ово су најважнији обичаји

Четврти децембар у црквеном календару доноси један од најпоштованијих празника који се слави у част Пресвете Богородице. Многе породице га обиљежавају као своју крсну славу, а посебно поштовање према овом датуму имају жене, сточари и породиље, јер се вјерује да Богородица управо тада пружа посебну заштиту.

У неким мјестима, жене које се још нису оствариле као мајке обилазе цркве и манастире, вјерујући да ће им искрена молитва донијети потомство. Овај сегмент празника вијековима је остао дио народне традиције.

Ваведење је познато и по вјеровању да тог дана не би требало користити оштре предмете, ножеве, маказе или било каква сјечива. У народу се говорило да се тиме „затварају чељусти звијерима“ током зиме и призива сигурност дома и домаћинства. Празник подразумијева и богату трпезу, уз увјерење да обилна храна доноси плодност, мир и благостање.

Традиционално се сматра да би требало избјегавати јела која се секу ножем, јер се вјеровало да то може „пресјећи срећу“ или донијети несрећне околности у кућу. Зато су на трпези доминирала јела која се служе у цјелини или кидају руком.

Као и уз многе празнике, и уз Ваведење се везују временска тумачења. Старији кажу:

ако пада киша – очекује се родна година,

ако дува снажан вјетар – биће неродна,

ако дан донесе хладноћу и снијег – предстоји блага и топла година.

Ова народна вјеровања дио су богатог фолклора који и данас живи међу вјерницима, пише Она.рс.