Savremeni bogotražitelji: Mali duhovni vodič kroz izazove savremenog svijeta

Promocija knjige “Savremeni bogotražitelji” teologa Nebojše Lazića biće održana večeras u 18 časova u Kući Milanovića.

Knjiga Savremeni bogotražitelji je prva knjiga mladog teologa Nebojše Lazića, a predgovor je napisala profesor doktor Danica Grujičić.

Predgovor:

Iz pera Nebojše Lazića, teologa po obrazovanju, a sozercetelja duše po iskustvu, dolazi poučan i nadahnjujući roman o potrazi za smislom, ispunjen višeslojnim simbolizmom i skrivenim malim tajnama. 
Kroz put lekara Luke Damjanovića (ne slučajno tog imena i prezimena) autor nam otkriva fantastične priče o medicini, psihologiji, nauci i njihovoj isprepletanosti i neodvojivoj povezanosti sa religijom. Gotovo paradoksalno i neverovatno nam mogu zvučati priče o velikim imenima nauke poput Isaka NJutna, koji oživljava u dijalozima lekara Luke i njegovih prijatelja i koji kroz eksperiment manje poznat širem auditorijumu pojašnjava pitanje vaskrsenja.

Nebojša Lazić je tako kroz svoj roman prvenac uspeo da ispriča priču na način koji bi mnogi ateisti i bogoborci našli za protivurečan. Na prvi pogled kontradiktoran spoj nauke i religije, kroz postepenu radnju otkriva se kao komplementaran i međusobno nesuprotstavljen. Umesto dve staze koje jedna drugu preprečuju, bogotraženje glavnog junaka se odvija stazama koje idu uporedo jedna sa drugom, jedna drugu dopunjujući i oplemenjujući. 

Kao i svaki čovek i naš glavni junak prolazi kroz fazu sumnje, traganja za smislom i odgovaranjem na pitanja o postojanju. Tako i započinje duhovna odiseja Luke Damjanovića i to iz gotovo savršeno uređenog svakodnevnog života. Života toliko savršenog i bez iskušenja, da monotija koja ga karakteriše počinje sve više i više da pritiska unutrašnji svet glavnog lika. Upravo iz tog savršenog poretka života lišenog smisla, rađa se duhovna bura koja počinje da ljulja „veru u ateizam“. Opterećen teretom svakodnevne životne rutine i unutrašnjeg osećaja praznine, Luka počinje svoj put, a Nebojša Lazić nam pitkim i laganim stilom iz događaja u događaj produbljuje bogotražiteljski put ovog mladog lekara. 

Upravo u svetu gde se nauka i vera često nepomirljivo suprotstavljaju, Luka pronalazi put koji vodi ka spajanju i komplementarnosti ova dva aspekta ljudskog postojanja. I to ne slučajno kroz medicinsku nauku, odnosno poziv u kojem se kao ni u jednom drugom čovek suočava sa ontološkim pitanjima poput života i smrti.

Kroz potanko seciranje psihološkog profila glavnog junaka, autor će nam prikazati šablone prepoznatljive u psihoanalizi i kroz Lukin odnos prema supruzi, roditeljima i svojoj baki Kseniji, dotaći će se bihejviorizma kao psihološkog pravca zasnovanog na premisi da čovekovu ličnost oblikuje društveno okruženje i životni događaji koji su takvim socijalnim ambijentnom uslovljeni. Sa druge strane, autor neće zaobići ni ljude poput Viktora Frankla, Ane Fjord, lekara Dušana Jovanovića, Vernera Hajzenberga, čije reči, priče i zaostavštine filigrantski grade mozaik unutrašnjeg duhovnog sveta Luke Damjanovića. 

Nauka, koja je bila Lukino jedino pribežište, počela je da mu otkriva istine koje su ga dovele u sumnju o njegovom ateizmu. „Jer njegova nevidljiva svojstva, večna sila njegova i božanstvo, mogu se od stvorenja sveta jasno videti i razumeti preko stvorenih stvari, tako da nemaju izgovora.“ (Rimljanima 1:20).
Poseban uticaj na Lukin bogotražiteljski put imala su svedočanstva ljudi koji su preživeli kliničku smrt. NJihova iskustva su bila duboka i duhovna, često opisujući susrete sa božanskim svetlom i osećajem bezuslovne ljubavi. Ovi susreti su ga duboko potresli i naterali ga da preispita svoja uverenja. Otkrio je da nauka i vera nisu u oprečnosti, već se mogu dopunjavati i zajedno pružati odgovore na najdublja pitanja ljudskog postojanja.

Suočavajući se ozbiljnom krizom svog ateizma, Luka nailazi na monaha Mateja, čoveka koji je bolovao od najteže bolesti, ali uprkos svojoj patnji, neumorno je pomagao drugim bolesnicima i žrtvovao se za njih. Matejev primer nesebičnosti i duboke vere duboko je potresao Luku. „LJubav je jaka kao smrt“ (Pesma nad pesmama 8:6), i Matejeva ljubav prema bližnjima, uprkos njegovoj terminalnoj bolesti, postala je Lukina inspiracija i vodila ga ka preumljenju.

„Čovek bez vere je kao ptica bez krila,“ rekao je Vladika Nikolaj Velimirović, a Luka je u tom procesu transformacije otkrio svoja krila i poleteo ka novim visinama duhovnog života. Suočen sa unutarnjim preispitivanjem, spoznaje istinsku vrednost ljubavi, vere i hrabrosti. „Bog je ljubav, i ko ostaje u ljubavi, u Bogu ostaje, i Bog u njemu ostaje.“ (1. Jovanova 4:16)

Lukino putovanje jeste primer mnogobrojnih mladih, uspešnih i obrazovanih ljudi, ophrvanih teskobom materijalne ispunjenosti, ali duhovne praznine. Primer ljudi čija potraga za smislom nije prestala i koji preispituju svoje dosadašnje živote. LJudi koji su odrastali u okruženju lišenom jevanđeoskih okvira, okruženju oivičenog naučnim determinizmom u kojoj su 2 puta 2 uvek bili 4. 

Upravo želja da se ta matematička zakonomernost koju je Dostojevski proglašavao za početak smrti pobedi, glavnom junaku daje impuls koji ga vodi ne slučajnim putevima i stazama, odnosno jednim jedinim putem. Putem Onoga koji je za sebe rekao „Ja sam put, istina i život,“ (Jovan 14:6).  Jer kao što je rečeno u Svetom pismu: „Tražite, i naći ćete; kucajte, i otvoriće vam se.“ (Matej 7:7). Lukin bogotražiteljski put predstavlja svedočanstvo ove jevanđeoske istine. 

Stoga ova knjiga treba da služi kao vodič, naročito mojim mlađim kolegama lekarima i da im služi na njihovom putu vere, ljubavi i žrtve i neka ih podseća da je Bog uvek sa njima, čak i kada mislimo da smo sami. „Jer znamo da onima koji vole Boga sve ide na dobro.“ (Rimljanima 8:28).