Савјет, а не наредба: Како помоћи дјетету при избору занимања?

Избор занимања представља једно од првих великих животних раскршћа за младу особу и ту је улога родитеља веома важна, али њихова брига не смије да прерасте у контролу и да они несвјесно бирају умјесто дјеце, изјавила је Срни психолог и психотерапеут Маја Савановић Зорић.

Зорићева је нагласила да родитељи неријетко и несвјесно преносе властите амбиције или неостварене планове, вјерујући да тиме дјелују у најбољем интересу дјетета.

"На нашим просторима одлуке о школовању често носе и породичну димензију, обиљежену очекивањима, вриједностима и страховима. Родитељи тада, вођени жељом да заштите дијете, нуде рјешења која сматрају сигурним и перспективним", навела је Зорићева.

Додала је да такав приступ може удаљити дијете од властитих интересовања и довести до избора који више одражава породичне него личне потребе. Зорићева је истакла да одговорност родитеља у тој фази није да доноси одлуку умјесто дјетета, већ да га води кроз процес упознавања властитих способности.

Она је навела да дјеца у периоду преласка из основне у средњу школу још немају јасно обликован професионални идентитет и природно се ослањају на породичне ставове, због чега су утицај родитеља и њихова подршка од пресудног значаја.

"Сигурно породично окружење омогућава дјетету да размишља, истражује и преиспитује властите изборе без страха од одбацивања. Разговор, интересовање и присутност дају осјећај стабилности из којег се лакше доносе одлуке", рекла је Зорићева.

Појаснила је да је питање уписа у средњу школу или на факултет много више од одлуке о образовању и да се у његовој позадини налазе идентитет, осјећај личне вриједности и представа о будућности.

Зорићева је додала да прелазак из средње школе на факултет доноси другачију динамику јер тада постаје израженија потреба за самосталношћу.

"Родитељи често осјећају додатну одговорност јер ову одлуку доживљавају као дугорочно пресудну. Управо у том односу између потребе да се савјетује и потребе да се пусти, развија се осјећај личне одговорности код младих", истакла је Зорићева.

Указала је и да се притисак јавља када брига прерасте у потребу да се избор контролише. Према њеним ријечима, праву мјеру није лако пронаћи, поготово када се у обзир узме родитељски страх да дијете неће направити добар избор или да не види ширу слику.

"Унутрашњи немир често стоји иза потребе да се савјет претвори у одлуку и управо ту се одвија најважнији дио родитељског рада – не према дјетету, него према себи", навела је Зорићева.

Зорићева је напоменула да је породични контекст на овим просторима обиљежен блискошћу, што може бити снажан ресурс, али и изазов када је потребно направити простор за индивидуалне изборе.