Preminuo Ivica Vinković

У 76. години преминуо је Иван Ивица Винковић, легендарни босанскохерцеговачки музичар.

Тужну вијест потврдили су из Музичке продукције БХРТ-а, чији је Винковић некада био члан, преноси Радио Сарајево.

“Са тугом смо примили вијест да нас је напустио Ивица Винковић, басиста и некадашњи члан нашег колектива. Ивица Винковић био је члан Забавног оркестра РТВ Сарајево. У својој дугој и плодној каријери наступао је са бројним музичарима и саставима, а посебно треба истаћи његов ангажман у групи Јутро, из које је касније настало Бијело дугме, као и у чувеном саставу Амбасадори. Био је члан Сарајево Биг Банда. Са поштовањем чувамо успомену на њега”, наводи се у објави.

Свирајући бас гитару, Винковић је постављао темеље неке нове музике на овим просторима још од средине шездесетих година.

На почетку је свирао у Фениксима, једном од првих поп бендова на овим просторима.

Године 1966. прешао је у групу Голден Пинс (Златне чиоде), коју су основали браћа близанци Љубо и Перо Грујић.

Овај бенд је међу првима с ових простора наступио тада на телевизији. Представљени су у емисији Смјером путоказа Телевизије Загреб. Ивица је свирао и са екипом окупљеном око бенда у којем су још свирали Џенан Ђани Салковић, Драгиша Буха и Дуле Елснер.

У том периоду Ивица је добио позив на аудицију за тадашњи Плесни оркестар РТВ Сарајево – оркестар који је свирао као пратећи бенд извођачима на легендарном фестивалу “Ваш шлагер сезоне”.

Годину дана након што је дошао у Плесни оркестар, Ивица је добио позив из бенда који је обиљежио музику ових простора, Амбасадора.

У то вријеме пјевач овог бенда био је Здравко Чолић, који је затим отишао у Корни групу, а на његово мјесто дошла је Исмета Дервоз.

Амбасадори су 1975. године објавили велики хит Земљо моја, а већ 1976. представљали су Југославију на Евровизији са пјесмом Не могу скрити своју бол.

Поред Амбасадора, Ивица је у то вријеме сарађивао и са највећим бендом тог доба — Бијелим дугметом. Ријеч је о сингл плочи Топ / Ове ћу ноћи наћи блуес, снимљеној у студију И Радио-телевизије Сарајево. Објавила ју је загребачка издавачка кућа Југотон у лето 1974. године, само неколико мјесеци прије изласка њиховог дебитантског албума Кад би’ био бијело дугме.

Током осамдесетих година Ивица је сарађивао са многим познатим музичарима, свирајући бас на њиховим албумима — чак и са великим Индеџима, са којима је одржао неколико концерата и снимио један албум. Касније је наставио да ради са различитим бендовима из Босне и Херцеговине, као и са неизоставним сарајевским Биг Бендом.