Sutra proslavljamo Svetu Petku

Света Петка је једна од најцјењенијих светитељки не само код православаца, већ и код припадника других вјероисповијести. Посебно је позната као заштитница жена, болесних и сиромашних.

Њена снага и побожност наставиле су да инспиришу људе и након њене смрти, а вјерници свједоче о многим чудима која јој се приписују.

Вјерује се да је имала дар исцјељивања и пророковања, због чега је стекла велики углед међу хришћанским народом. Њена енергија и данас мотивише вернике на молитву и духовно просвјетљење.

Шта никако не радити на Свету Петку

У народу се вјерује да жене тог дана не би требало да мијесе, кувају, перу веш, шију или обављају друге кућне послове, како не би на себе навукле гњев светитељке.

"Једини обичај који тог дана треба да се испоштује је да се оде у цркву и искрено помоли овој великој светитељки. Лијепо је да жене тог дана спреме ручак и окупе породицу, па да у слози и миру прославе овај велики празник", савјетује духовник отац Миладин Малић.

За оне који имају здравствене проблеме, препоручује се умивање освећеном водом или водом са извора Свете Петке уз искрену молитву.

Шта се вјерује да Светој Петки није мило

Према народном вјеровању, Света Петка "не прашта" непоштовање молитве и побожности, сматра се да, ако се дан проведе без барем једне искрене молитве, пропушта се прилика за њену заштиту и благослов.

Такође, вјерује се да непристојно понашање према породици и ближњима – свађе, завист, љутња или лоше мисли – може удаљити милост светитељке и нарушити мир тог дана.

У суштини, народна увјерења подсјећају да се Светој Петки треба посветити тишином, молитвом и добром рјечју, док се свакодневни послови и конфликти одлажу.

Рођење и живот Светитељке

Света Петка, позната и као Параскева, рођена је у 10. вијеку у Епивату на обали Мраморног мора, недалеко од Цариграда. Име "Петка" потиче од речи "петак", дана када се вјерује да је рођена, а празник се у православном календару обиљежава 27. октобра.

Потекла је из имућне и побожне породице. Њена посвећеност вјери била је видљива од раног дјетињства, а брат Јевтимије замонашио се млад и касније постао епископ Мадитски.

Аскетски живот у пустињи

Након смрти родитеља, подијелила је насљедство сиромашнима и посветила се аскетском животу. Замонашила се у цркви Свете Софије, а потом одлази на ходочашће у Јерусалим, да би наредних 40 година провела у јорданској пустињи борећи се са искушењима и унутрашњим демонима.

У позној старости анђео јој се јавио у сну и упутио је да се врати у отаџбину како би ширила хришћанску вјеру. Због тога се на иконама Света Петка приказује у монашкој одјећи, са крстом у руци.

Мошти кроз вијекове

Њене мошти су више пута преношене: Епиват → Цариград → Трново → Влашку → Србију → Београд → Јаши (1641).

Поред храмова Свете Петке често се налазе извори љековите воде коју људи користе за исцјељење и заштиту.

Света Петка у сновима

Чести су снови у којима се појављује Света Петка.

Вјерници кажу да у сну дјелује као озбиљна жена у црном, опомињући оне који не живе по хришћанским вриједностима, али и најављујући оздрављење и срећу.

Да ли се пости на Свету Петку?

Црквени календар за октобар 2025. прописује да се тог дана мрси, јер је празник у понедјељак.

У неким крајевима Србије обичај је да само жене посте шест дана прије празника, а седмог дана, на Свету Петку, мрсе, пише "Телеграф".