Danas slavimo Svetu Petku, ovo su običaji i vjerovanja

Њена посвећеност и помоћ вјерницима од давнина чине овај дан изузетно поштованим, нарочито у Србији, гдје је шеста по реду слава по броју свечара.

Да ли се пости на Свету Петку?

Многи вјерници често се питају да ли треба да посте. Црквени календар прописује да се на Свету Петку мрси када она "пада" у понедјељак, као што је случај у октобру 2025. године.

Владимир Путин послао важан захтјев својим генералима

У неким дијеловима Србије постоји обичај да само жене посте шест дана уочи празника, док на сам дан Свете Петке и оне мрсе.

Поред поста, на дан Свете Петке препоручује се симболично чињење милостиње и избјегавање тешких кућних послова.

Обичаји и припрема домаћинства

Према народном вјеровању, жене не мијесе хљеб на овај дан, али припремају ручак уобичајено.

Ноћ уочи празника породица се моли за помоћ светитељки, док на сам празник жене не перу веш и не баве се ручним радовима, преноси портал "Она".

Објављене компромитујуће поруке Нермина Никшића

Дан обиљежен црвеним словом

Дан је означен црвеним словом и носи богату традицију народних вјеровања и прича о чудима.

Света Петка се у народу сматра заштитницом жена, дјеце и старих, а многи је славе и као своју крсну славу или приславу.

Поријекло и значење имена

Име Свете Параскеве или Петке потиче од грчке ријечи „параскева“, што значи петак – отуда и име Петка.

Света Петка се сматра заштитницом жена, болесних и сиромашних.

Вјерници јој се моле за здравље, нарочито очију, као и за заштиту породице.

Подвижнички живот и поријекло

Света Петка је била хришћанска византијска подвижница из 11. вијека, а дан њеног помена – Петковдан – обиљежава се 27. октобра.

Култ Свете Петке изузетно је развијен у Србији, Српској, Грчкој и другим православним балканским земљама, отуда и бројни епитети уз њено име – Петка Балканска, Српска, Грчка, Бугарска, Румунска, Македонска, Епиватска, Београдска, Трновска…

Рођена је у Епивату, код Калитракије у Малој Азији. Према записима владике Николаја Велимировића, била је српског поријекла.

Њени родитељи били су имућни и честити хришћани, а брат Јевтимије постао је епископ Мадитски.

Пут до светости

Петка је од дјетињства била веома побожна и посвећена Богу.

Послије смрти родитеља је напустила дом и отишла у Цариград, гдје је пет година живјела при цркви Покрова Богородице.

56 година од катастрофалног земљотреса у Бањалуци

„Светосавско звонце“ наводи да је потом отпутовала у Палестину, како би се поклонила светим мјестима Спаситељевог живота, а затим се настанила у Јорданској пустињи, гдје се подвизавала до дубоке старости.

Двије године прије смрти, јавио јој се анђео који јој је рекао да се врати у свој родни град и тамо преда земљи своје тијело, а душу Господу.

Када се вратила у Епиват, нико је није препознао. Данe је проводила у раду, посту и молитви, док се тихо није упокојила.

Сахранили су је изван гробља, јер је за суграђане била странкиња.

Света вода и чудотворни извори

Посебно мјесто у вјеровању заузима вода Свете Петке, позната као ађијазма, која се сматра љековитом.

Људи вјерују да лијечи очне болести, кожна обољења и друге тегобе.

Свети извори налазе се, између осталог, у Раковици, Железнику и у мјесту Извор код Параћина.

Вјерници ту воду носе кући у бочицама, уз молитву и симболичан прилог.

Пут моштију кроз вјекове

Два вијека послије смрти Свете Петке, крсташи су владали Цариградом, а цар Јован Асен 1238. године пренио је њене мошти у Трново.

Након пада Трнова у турске руке, мошти су пренесене у Румунију, а затим у Србију.

Царица Милица измолила је од султана Бајазита мошти светитељке и пренијела их у Београд, на Калемегдан.

Тамо су почивале све до 1521. године, када их је султан Сулејман Други однио у Цариград.

И тамо су се дешавала чудеса, па су Свету Петку поштовали и муслимани.

Погледајте докле је стигла изградња Лидла у Српској

Обичаји и народна вјеровања

Вјерује се да Света Петка не прашта непоштовање њеног дана – тог дана се не пере, не шије и не ради тежак посао, посебно жене.

Народна предања кажу да кажњава оне који раде, а награђује искрене молитвенике.

Иако се по црквеном календару на овај дан мрси, у појединим крајевима жене посте шест дана пред празник, а седмог дана мрсе – у знак захвалности светитељки.

Тог дана не мијеси се хљеб, али се припрема свечани ручак. Не пере се веш, нити се обављају ручни радови.

Ноћ уочи празника, породице пале свијећу и моле се за заштиту и здравље.

Вјерује се и да Света Петка долази у снове онима који не поштују петак или раде недјељом, упозоравајући их да се врате вјери.

Уз Петковдан, култ Преподобне Параскеве обиљежава се и 8. августа, на дан преноса њених моштију из Бугарске у Србију.

Дијелови Бањалуке данас сатима без струје

Гдје се данас налазе мошти Свете Петке?

Године 1641. румунски војвода Василије Лупул добио је мошти светитељке и пренио их у град Јаши, гдје и данас почивају.

Њен гроб је мјесто бројних исцјељења и духовних чудеса, а сваке године на поклоњење долазе десетине хиљада вјерника из цијелог свијета.