Međuizbori u SAD: Demokrate blizu većine u Senatu, ključne trke i dalje neizvjesne

Na međuizborima koji se danas održavaju u Sjedinjenim Američkim Državama demokrate su nadohvat osvajanja većine u Senatu, ali mnoga mesta su i dalje neizvesna u državama sa visokim statusom, koje bi mogle da se okrenu u smeru bilo koje stranke, piše CNN.

Kako se navodi demokrate su proširile svoj uticaj na načine koje je malo ko mogao da predvidi na početku godine, a čini se da nacionalno okruženje već mesecima ide u prilog toj stranci, jer su poslednje ankete pokazale da je rejting predsednika Donalda Trampa 34 odsto, a frustracija birača ekonomijom, ratom u Iranu i korupcijom čini se da pokreće demokratsku energiju širom zemlje.

Da bi demokrate imale većinu u Senatu potrebno je da zadrže svoja stara mesta i osvoje četiri nova koja su sada u rukama republikanaca koji imaju podršku Trampove administracije, ali i tehnološkog maga Ilona Maska.

Na osnovu izveštaja o prikupljanju sredstava za kandidate, anketa i stranačkog okruženja,kao i razgovora sa stratezima CNN je napravio rang listu 11 država u kojima bi moglo da dođe do promena.

Severna Karolina se našla na prvom mestu, jer se smatra da će tu sigurno doći do promene, odnosno da će demokrate da pobede u toj saveznoj državi, prvi put posle 2008. godine.

U toj državi demokrata Roj Kuper vodi za 14 bodova ispred republikanca Majkla Votlija, a smatra se da je ukoliko pobedi to najvažnija pobeda, budući da je Tramp u Severnoj Karolini do sada pobeđivao tri puta.

Na drugom mestu je Ohajo gde demokrata Šerod Braun vodi za pet bodova ispred republikanca Džona Hasteda koji je u Senatu 2004. godine zamenio Džej Di Vensa.

Ohajo je za vreme Trampa imao desničarski trend, a on je u oktobru tri puta putovao u tu državu kako bi pomogao Hastedu da pređe ciljnu liniju prvi.

Navodi se i da je trka za guvernera Ohaja privukla pojačanu pažnju u završnici, nakon što je kandidat Republikanske stranke za guvernera Vivek Ramasvami objavio kontroverznu reklamu u kojoj se pojavljuje majka njegove protivnice iz Demokratske stranke Ejmi Ekton. Naime, sa njom Ekton nije imala kontakt skoro 50 godina, tj. od 1978. godine.

Na trećem mestu je Teksas koji 32 godine nije izabrao demokratu na državnom nivou, ali ni ankete u toj državi ne pokazuju jasnog lidera u trci za mesto u Senatu.

Ipak, smatra se da bi “savršena oluja okolnosti” mogla da se poklopi i ostvari demokratski san o pretvaranju Teksasa u plavo, čak i dok bi crvena priroda države i nalet republikanskog ulaganja u kampanju mogli ponovo da dovedu do poraza demokrata.

Teksas predvodi sve države po broju birača koji su iskoristili pravo prevremenog glasanja sa 7,7 miliona listića, a podaci o prevremenom glasanju pokazali su visoku izlaznost u demokratskim okruzima.

Na četvrtom mestu je Mejn u kome je trka za Senat bila je među najnestabilnijim nadmetanjima u ovom ciklusu zbog optužbi za seksualno zlostavljanje na račun Grejama Platnera i njegovog konačnog odustajanja od kandidature, a poslednje ankete ukazuju da demokratski kandidat vodi za četiri poena ispred republikanskog.

Na petom mestu našla se Aljaska gde neizvesnost donosi kandidatura Dana Salivena, koji ima isto ime i prezime kao sadašnji senator, ali i gde se takođe ne vidi najjasnije ko bi mogao da odnese pobedu.

Ta država poznata je i po tome što je u njoj teško da se sprovode ankete i u kojoj bi brojanje glasova moglo da traje duže nego u drugim državama zbog glasanja po principu rangiranja, a država dozvoljava da se glasački listići poslati poštom, žigosani pre ili na dan izbora, vrate u izbornu kancelariju u roku od 10-15 dana.

Na šestom mestu je Kanzas, država u kojoj pozicija republikanca Rodžera Maršala izgleda nestabilnije nego demokrate Adama Hamiltona, koji se nada da će biti prvi demokrata iz Kansasa izabran u Senat SAD-a od 1932. godine.

Anketa CNN-a pokazala je da većina glasača koji će verovatno izaći na izbore kaže da bi više voleli da republikanci kontrolišu Senat, ali 53 odsto njih negativno gleda na Maršala, koji je tokom predizborne kampanje najviše kritikovan jer je njegova bolnica tužila stotine pacijenata zbog neplaćenih računa, a neki su i uhapšeni.

Na sedmom mestu je Ajova u kojoj se nije jasno izdvojio lider u trci za mesto u Senatu i u kojoj demokrate nisu pobedile od 2008. godine.

Republikanka Ešli Hinson pokazala se kao jedna od politički najveštijih republikanaca koji vode ovaj ciklus i koja se trudila i da se distancira od Trampa po pitanju rata s Iranom, tarifa i uvoza govedine, ali i dalje se suočava sa nezadovoljstvom birača zbog rastućih cena dizela, gnojiva i druge robe koja se koristi u državi koja zavisi od poljoprivrede.

Na osmom mestu je Mičigen u kome ima signala da bi demokrata Abdul El-Sajed mogao da ima prednost nad republikancem Majkom Rodžersom koji su se tokom kampanje sukobljavali najviše oko pitanja američke pomoći Izraelu.

Deveta država je Nju Hempšir gde po svoj prilici demokrate imaju prednost i gde bi republikanski kandidat mogao da odbije glasače zbog pokušaja tokom kampanje da se distancira od Trampa.

Na 10. mestu je Južna Karolina, koja je prvi put na listi CNN-a, pre svega zbog neizvesne trke između imenovane republikanske senatorke Darlin Grejam, sestre pokojnog senatora Lindzija Grejama i demokratske Eni Endrus, lekarke.

Tokom kampanje Grejam je imala nestabilne trenutke, posebno kada je rekla da “nacionalna bezbednost nije njena stvar”, a kada su je u debati pitali o Tajvanu.

Takođe, nije uspela da pridobije ni ključne delove republikanske baze, a neki republikanci su otvoreno rekli da neće glasati za nju i da ona nije prava konzervativka.

Na 11. mestu je Džordžija gde je demokrata Džon Osof vodio snažnu kampanju i tokom celog takmičenja nadmašio republikanca Majka Kolinsa u anketama, kojeg je Tramp podržao.

CNN navodi i da je tokom analize pratio i niz država koje se nikada nisu u potpunosti materijalizovale kao “stvarne šahovske figure na bojnom polju”, poput Nebraske, Misisipija i Minesote, ali da bi preokreti u njima bili veliko iznenađenje na izborima.

Kako to sve utiče na Trampa?

Za Donalda Trampa, današnji izbori odrediće kurs za poslednje dve godine njegovog predsedničkog mandata.

Ako njegova stranka izgubi kontrolu nad Kongresom na međuizborima, ostatak njegovog mandata verovatno će biti potrošen na istrage koje demokrate vode o njegovoj administraciji i poslovnim odnosima, a moguće čak i na još jedan postupak impičmenta. Politička pažnja će takođe početi da se pomera ka republikancima i demokratama koji se bore da ga zamene tokom predsedničke kampanje 2028. godine, navodi AP.

Osim toga, ako birači danas ukore republikance, Trampu će ostati dramatično smanjen politički kapital kod kuće i u inostranstvu, jer je gotovo garantovao da će se rezultati posmatrati kao referendum o njemu samom. On je više puta pozivao birače da se “pretvaraju da je on na glasačkom listiću”.

Stavljanje sebe u prvi plan u mislima birača bio je veliki rizik za predsednika i njegov politički tim, koji su verovali da će personalizacija međuizbora aktivirati pristalice pokreta “Učinimo Ameriku ponovo velikom” (MAGA) koji bi inače manje verovatno izašli da Tramp nije zvanični kandidat. Demokrate su sa nestrpljenjem čekali da vide kako se nepopularni predsednik tako potpuno uključuje u kampanju, verujući da je to poslužilo kao efikasan podsetnik na to koga treba kriviti za stanje u ekonomiji, što su birači naveli kao svoju najveću brigu, prenosi Euronews.