Opozicione stranke u Izraelu postigle dogovor: Ajzenkot mandatar za sastav nove vlade

Lideri izraelskih opozicionih stranaka postigli su danas dogovor da što pre rade na formiranju „vlade nacionalnog jedinstva u vanrednim okolnostima“, poručivši da će odmah preduzeti korake u tom pravcu. To su naveli u zajedničkom saopštenju objavljenom nakon sastanka, prenosi Jerusalim post.

Gadi Ajzenkot iz stranke Jašar, Naftali Benet iz stranke B’Jahad, Avigdor Liberman iz stranke Izrael Bejtenu i Jair Golan iz Demokrata sastali su se jutros prvi put zajedno od izbora.

Lideri opozicionog bloka koji nastoji da smeni premijera Benjamina Netanjahua sastali su se u trenutku kada između dva politička bloka vladaju nesuglasice i politički zastoj, bez jasnog puta ka formiranju nove vlade.

Poručili su da su posvećeni poštovanju, kako su naveli, jasnog mandata koji su im birači dali – za promene i protiv daljeg opstanka aktuelne vlade, koju su nazvali „vladom 7. oktobra“.

„Lideri stranaka saglasni su da je neophodno što pre formirati cionističku vladu zasnovanu na četiri principa koje je izneo Ajzenkot“, navodi se u saopštenju.

Lider stranke Jašar predstavio je ta četiri principa u subotu.

U saopštenju se navodi da će pregovarački timovi stranaka odmah početi da rade na utvrđivanju osnovnih principa buduće vlade i sporazuma o formiranju 38. vlade, kao i na tome da se „jasna parlamentarna većina u Knesetu stavi u funkciju“.

Lideri stranaka takođe su se saglasili da svih pet stranaka preporuči predsedniku Izraela Isaku Hercogu da Gadi Ajzenkot, predsednik stranke Jašar, dobije prvi mandat za sastavljanje vlade, sa ciljem da se nova vlada formira što je pre moguće i izbegnu novi izbori.

Konsultacije će početi u sredu u 17 časova sastankom sa predstavnicima stranke Religiozni cionizam–Zehut, a završiće se narednog dana u 20.30 sati sastankom sa predstavnicima Likuda, prenosi Jerusalim post.

Benet, Golan i Liberman već su najavili da će predsedniku Izraela Isaku Hercogu preporučiti Ajzenkota kao kandidata kojem bi trebalo poveriti mandat za formiranje vlade.

Benet: Ajzenkot ima punu podršku opozicije

U izjavi nakon sastanka, bivši premijer Naftali Benet rekao je da Ajzenkot ima punu podršku opozicije da „što je pre moguće formira cionističku vladu obnove“, ističući da opozicioni blok mora da deluje „sa velikom hitnošću“.

„Nemamo vremena. Moramo da delujemo sa velikom hitnošću. Zato ćemo, što je pre moguće, preuzeti kontrolu nad Knesetom, obezbediti mandat za formiranje vlade i što pre raditi na uspostavljanju cionističke vlade obnove, kako bismo pokrenuli revoluciju u korist onih koji služe zemlji i započeli njenu obnovu“, rekao je Benet.

Uoči sastanka, zamenik predsednika stranke B’Jahad, Jair Lapid, takođe je istakao da opozicioni blok mora da formira vladu.

„Suočavamo se sa ozbiljnim i opasnim pokušajem da se potkopaju izborni rezultati. Moramo da formiramo vladu“, rekao je on.

Netanjahuov Likud je prethodnih dana iznosio tvrdnje o mešanju u izborni proces, optužujući arapske stranke da su „ukrale“ izbore.

„Događaji iz proteklih nekoliko dana samo su još jedan podsetnik na to da Netanjahua moramo ukloniti sa mesta premijera“, dodao je Lapid.

Žrtve napada Hamasa od 7. oktobra 2023. godine i članovi porodica ubijenih u tim napadima okupili su se ispred mesta održavanja sastanka stranačkih lidera, zahtevajući od njih da formiraju vladu koja bi zamenila Netanjahuovu.

„Imate mandat. Nemojte pomagati u davanju legitimiteta liderima koji su bili na čelu zemlje u vreme masakra 7. oktobra. Formirajte vladu promena“, poručili su.

„Narod je izglasao nepoverenje vladi 7. oktobra i dao 67 poslaničkih mesta zahtevu za promene. Dobili ste mandat. Nemojte ga protraćiti na kompromise koji bi dali legitimitet onima koji su bili na čelu zemlje 7. oktobra“, dodali su.

Sastanak je održan u trenutku kada među liderima stranaka postoje brojne nesuglasice, iako su se svi saglasili da predsedniku Izraela Isaku Hercogu preporuče Ajzenkota, čija je stranka osvojila najveći broj mandata unutar opozicionog bloka, kao kandidata za sastav nove vlade.

Konsultacije u predsedničkoj rezidenciji trebalo bi da počnu u sredu. Prema zakonu, predsednik je dužan da obavi konsultacije sa poslaničkim grupama u Knesetu pre nego što odluči kome će poveriti mandat za sastavljanje vlade.

Golan je pozvao lidere opozicionih stranaka da formiraju vladu uz podršku arapskih stranaka Ra’am i Zajedničke liste, koje su na izborima zajedno osvojile rekordnih 19 mandata. Uz podršku arapskih stranaka, opozicioni blok imao bi većinu od 67 poslaničkih mesta u Knesetu.

Tokom svih brifinga, sastanaka, bojkota, političkih spinova i različitih scenarija za formiranje koalicije, koji nas očekuju u narednim nedeljama, lideri bloka za promene svesni su jedne stvari: ukazana im je poslednja prilika da promene vlast u Izraelu. Sledeće prilike neće biti, ocenjuje Harec..

Na izborima nijedan od dva politička bloka nije osvojio većinu u Knesetu, koji ima 120 poslaničkih mesta, podseća Jerusalim post.

Blok Benjamina Netanjahua osvojio je 53 mandata, dok su opozicione stranke dobile 48. Arapske stranke osvojile su ukupno 19 mandata, a njihova podrška mogla bi Ajzenkotu da obezbedi podršku 67 poslanika.

“Ne sa Netanjahuom, čak i kada bi me Tramp zamolio”

Gadi Ajzenkot, predsednik stranke Jašar, isključio je mogućnost ulaska u vladu koju bi predvodio premijer Benjamin Netanjahu, poručivši da bi odbio takvu mogućnost čak i kada bi ga američki predsednik Donald Tramp lično zamolio da to učini, prenosi Jerusalim post.

„Neću biti deo vlade koju predvodi Netanjahu“, navodno je izjavio Ajzenkot tokom nedavnog sastanka zatvorenog za javnost, prenosi javni servis pozivajući se na neimenovane izvore.

Ajzenkot je dodao da bi pristao da se sastane sa Trampom ukoliko dobije poziv, ali da bi se protivio bilo kakvom američkom mešanju u unutrašnja politička pitanja Izraela.

„Ako me Tramp pozove, ukazaću predsedniku poštovanje i doći ću, ali ću insistirati na tome da je ovo unutrašnje pitanje Izraela i izbeći ću svako mešanje“, rekao je Ajzenkot tokom razgovora.

Jerusalim Post objavio je prošle nedelje da su Trampovi izaslanici nakon izbora razgovarali sa izraelskim zvaničnicima o mogućnosti formiranja vlade nacionalnog jedinstva u kojoj bi učestvovali Netanjahu i Ajzenkot.

Jedan zvaničnik Likuda, kojeg citira Vašington post, izjavio je: „Ono što Tramp želi jeste stabilna i pouzdana izraelska vlada, koja bi mogla da bude formirana što je pre moguće nakon izbora“.

Vašington post je, takođe, objavio da je Netanjahu američkim zvaničnicima rekao kako smatra da bi Ajzenkot bio najbolji partner ukoliko bi ponovo došlo do sukoba između Izraela i Irana, kao i da bi, u slučaju njihove saradnje, nastojao da formira umereniju koaliciju.

Tramp uskraćuje pomoć Izraelu

„Dajemo Izraelu četiri milijarde dolara godišnje. Još pre nekoliko meseci dogovorili smo se da s tim prestanemo“, rekao je Tramp u telefonskom intervjuu za američku televiziju Foks njuz, prenosi Tajms of Izrael (Times of Israel).

On je rekao da Izraelu američka finansijska pomoć više nije potrebna, jer je ta zemlja postala ekonomski i vojno uspešna, dodajući da će SAD ipak pomoći Izraelu ukoliko se za tim ukaže potreba.

Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da će Vašington prestati da pruža vojnu finansijsku pomoć Izraelu nakon završetka ove godine, navodeći da je o tome postigao dogovor sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom.

Mogućnost zajedničkog američko-izraelskog napada na Iran ponovo na dnevnom redu

Harec piše da je usred razgovora o formiranju nove vlade u Izreaelu mogućnost zajedničkog američko-izraelskog napada na Iran ponovo na dnevnom redu. To pitanje moglo bi da postane aktuelno nakon današnjih izbora za Kongres budući da ankete predviđaju gubitke za Republikansku stranku predsednika Donalda Trampa. Sam predsednik svojim čestim izjavama dodatno podgreva ratnu atmosferu.

Na izraelskoj strani već duže vreme traje sukob između premijera Benjamina Netanjahua i načelnika Generalštaba izraelske vojske Ejala Zamira. Spor se nije odnosio samo na vreme pokretanja napada već i na njegovu suštinu.

Netanjahu je insistirao na napadu pre izbora 27. oktobra, dok su se američki predsednik i izraelski načelnik Generalštaba tome protivili. Zamir je bio zabrinut zbog mogućeg uticaja napada na izbore.

Sada su izbori završeni, ali će rizici povezani sa obnavljanjem rata, uključujući očekivanu veliku štetu na izraelskom unutrašnjem frontu, odrediti dalji razvoj događaja i iz političke perspektive.

Takav razvoj događaja mogao bi Netanjahuu da omogući da spreči formiranje koalicione vlade u kojoj bi učestvovao „blok promena“, uz neki oblik podrške arapskih stranaka. U maju 2021. godine Naftali Benet odustao je od pokušaja formiranja slične vlade, u okolnostima sukoba sa Gazom. Kasnije se predomislio i pristao na formiranje takve koalicije nakon završetka borbi.

Prvo, Izrael i SAD imaju različite ciljeve. Izrael, kako je Netanjahu izričito izjavio, teži rušenju režima u Teheranu (što nije uspelo ni tokom drugog kruga sukoba prošlog februara). SAD se, s druge strane, zadovoljavaju pokušajem postizanja povoljnijeg sporazuma kojim bi se ograničio nuklearni program Irana i ukinula iranska blokada Ormuskog moreuza.

Drugo, nije jasno šta bi ovog puta bilo preduzeto, a što već nije učinjeno tokom prethodna dva kruga sukoba. Izrael razmatra mogućnost napada na stratešku civilnu infrastrukturu, što je problematično sa stanovišta međunarodnog prava.

Treće, Tramp govori o operaciji koja bi trajala nekoliko dana, ali su Iranci već najavili da neće pristati na kratkotrajnu razmenu udaraca i da bi svaki novi sukob podrazumevao napad na svaku zemlju u regionu koja podržava Amerikance.

Imajući u vidu sve ove sumnje i sporna pitanja, posebno je značajna izjava koju je u subotu uveče dao Gadi Ajzenkot, lider stranke Jašar.

On je poručio da će, sve dok ne bude formirana nova vlada, podržati vojne akcije „isključivo u slučaju jasne i neposredne opasnosti po Izrael koja ne može da sačeka da nova vlada položi zakletvu“.

Ova izjava predstavljala je otvoren izazov Netanjahuu, imajući u vidu pretnje koje su premijerovi saradnici upućivali Zamiru. Istovremeno, bila je i poruka načelniku Generalštaba da neće ostati sam ukoliko se na njega bude vršio pritisak.

Netanjahuova nova operacija uticaja

Na unutrašnjem političkom planu, Netanjahu i Likud nastavljaju dugotrajnu i odlučnu kampanju čiji je cilj podrivanje poverenja u izborne rezultate i sprečavanje bilo kakvog oblika saradnje između „bloka promena“ i arapskih stranaka.

Netanjahuova nova operacija uticaja, zasnovana na preuveličavanju tvrdnji o izbornoj manipulaciji u arapskim zajednicama, naišla je na neočekivane prepreke

U nedelju su čak i predsednik Centralne izborne komisije i direktor bezbednosne službe Šin Bet, koji su učestvovali u ovoj kampanji – bilo naivno, bilo namerno – napravili korak unazad i saopštili da optužbe protiv osumnjičenih nisu imale stvarnog uticaja na izborni rezultat.

To, međutim, ne znači da će Netanjahu odustati od svojih nastojanja.

Ovde postoje brojne sličnosti sa Trampovim pokušajem da spreči smenu vlasti nakon izbornog poraza 2021. godine, kada je poslao svoje pristalice da napadnu Kapitol, prenosi Danas.

Pored propagandnih kanala Netanjahuovih pristalica, koji neprekidno, 24 sata dnevno, šire huškačku retoriku, već su održani i protesti tokom kojih su ispred stana porodice Ajzenkot u Herceliji upućivane uvrede i iznošene pretnje članovima porodice.