OPASULjIVANjE

Opasuljivanje je narodski izraz nastao od riječi pasulj ili grah, ako tako više volite. Neko se opasulji vremenom, neko nikad.

Kad nema plana, dodaje se zaprška, kad nema istine, pusti se da još kuva, a može se desiti i da zagori. Onda ne valja. Lonac pun, a svi ostanu gladni.

Opasuljivanje vam je proces surovog povratka u realnost ili, što bi se još „narodskije“ reklo, proces kad vam dođe iz dupeta u glavu.

Nekima baš nikad iz „dupeta u glavu“.

Gradonačelnik Draško Stanivuković ponudio je naciji, i to mladoj, opasuljenje kakvo nijedna reforma do danas nije: civilni rok na Manjači. Omladina bi, kaže idejni tvorac, kako bi se opasuljila i ne bi bila smotana, trčala, jela pasulj ili grah, naravno uz glavicu luka, i tako učila rad i red. Tako bi omladincima Stanivuković napravio zapršku - dosta je interneta, mreža i rijalitija. Na trčanje, mlada srpska inteligencijo!

Pa da nauče na njegovom primjeru kako se trči da se razbije misaona masa, jede pasulj da se dobije zapremina, a luk se sjecka da se pusti i koja suza ako naiđu kamere. Kako drugačije da se osjeti težina trenutka. Kad god zagusti, što da se još malo ne zakuva. Neka mladih, neka trče, znoje se i jedu kašikom ono što im on svakodnevno svojom politikom servira.

To je to, državna politika Draška Stanivukovića. Opasuljivanje.

Jer pasulj je više od hrane. Pasulj je ideologija. Jede se kad nema mesa, kad nema para, i kad treba narod da se drži sitim dok se nešto krupno kuva u drugom loncu.

I neizostavna zaprška, da zamuti, da zgusne, da se ne vidi dno.

I dok Stanivukovićeva imaginarna omladina trči po Manjači bez signala i društvenih mreža, sve dok se ne opasulji - njegovom Pokretu pristupa vanvremenski kadar. Gojko Kličković, glavom i brkovima. Ovo mu je četvrta partija po redu, to mu nekako dođe kao uslov za pristupanje Pokretu da ste promjenili bar tri političke partije. Bar tri puta se opasuljili. Pa zapržili.

Stanivuković sve njegove zaprške ne pamti. A kako bi, nije se ni rodio.

I u CIK-u samo zaprška, i to ona ljuta i gusta. Što baš hoće da pokvari sve. Tu zapršku muti Šmit, a sve mirođije dodaju iz CIK-a. Pa će sad opet miješati, soliti, kuvati dok im njihov pasulj ne dobije željenu gustoću. A dodaće 136 začina.

Dok se čeka šta će se zakuvati u loncu, profesor Blanuša "ladno" izjavi da i bez rezultata sa poništenih 136 biračkih mjesta vodi. Kuda i gdje još nije jasno. Izgleda ni njemu. Osim što je izabran da vodi SDS. I u tom slučaju mnogi se pitaju kuda. Čak i neki od onih koji su ga izabrali.

U ovoj našoj kuhinji, pa znate i sami , dok kuvate navrate ponekad komšije, da vam zavire u lonac, da vam sugerišu šta da dodate, šta da nikako ne ubacujete. Komšije nisu uvijek dobronamjerne. Neki se slatko smiju kad vam pasulj zagori ili kad bude preslan ili preljut, a baš su vam te komšije sugerisale kad da solite, kad da biberite.

Pokucale su tako na vrata i Dodiku komšije, da mu dobronamjerno sugerišu kako jedan zakon nije dobar i da vidi šta će s tim.

I Dodik ih je ,bome, saslušao i poslušao, pa najavio da će se zauzeti da se zakon preispita. Da se promijeni recept. Treba slušati dobronamjerne komšije. Pa sada svima onima koji tvrde da Dodik neće nikoga da sluša kažite : kako neće, pa sluša komšije. One dobronamjerne.

Ali ima i onih komšija koji baš i nisu dobronamjerni. Zna to Dodik. A,znaju i komšije. Čudo je komšiluk.

Svi se opasulje vremenom. Jer ako zagori pasulj, mjenjamo recept.Ako je ukusno, serviramo narodu. Pa ko voli, nek izvoli.

I baš kad sam mislila da nas ove sedmice ne može zadesiti više ništa, pao je meteor. Pravi, pravcati, svemirski. Kiša meteora pala je kod Mrkonjića. I to baš u selo Tegeltije, odakle nam je direktor UIO.

Kontrola bez najave.

Dok mi opasuljujemo omladinu, dok neopasuljeni diktiraju ponavljanje izbora i zakone, kosmos se umješao sa svojom zaprškom. Čista fizika bez politike. Najpošteniji udar koji smo doživjeli u posljednje vrijeme. Simbolika gotovo nepristojna. Dok se broje porezi, prebrojavaju izbori, odgovornost razvodnjava, s neba pade kiša meteora starih milionima godina. Tačno su znali gdje će.

I tako, dok vječno čekamo nečije opasuljivanje, omladina će pasulj kuvati na Manjači, izbori će se zapržiti u CIK-u sa Šmitom, meteori dolaze kao vanredna kontrola iz svemira gdje raste ko zna kakav i čiji pasulj. Sve je gusto, teško i mutno. Ko pasulj.

A narod je svega sit. Dok ima pasulja, biće.

Dok se neki ne opasulje, čekaće.

Još, izgleda, može svašta progutati.