Vitamin D – mač sa dvije oštrice

Unos više od 4.000 međunarodnih jedinica (IU) svakodnevno, tokom dužeg vremenskog perioda, može imati više štete nego koristi, posebno za starije osobe i trudnice.

Iako je vitamin D neophodan za pravilno funkcionisanje organizma, prekomjerna ili nedovoljna količina može dovesti do zdravstvenih problema. Vitamin D je poznat po svojoj ulozi u održavanju zdravlja kostiju, prevenciji infekcija i regulaciji nivoa kalcijuma u krvi, ali njegova pretjerana upotreba, posebno nakon epidemije koronavirusa, može biti „mač sa dvije oštrice”.

D vitamin se rastvara u mastima i igra ključnu ulogu u jačanju imunološkog sistema. Njegova uloga u apsorpciji kalcijuma ključna je za održavanje zdravlja kostiju i prevenciju osteoporoze.

Neki istraživači sugerišu da vitamin D može smanjiti rizik od razvoja određenih hroničnih bolesti, uključujući neke oblike raka.

Prekomjerna količina vitamina D, međutim, može dovesti do kalcifikacije krvnih sudova, što povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti. Visoki nivoi D vitamina u krvi mogu izazvati hipervitaminozu, sa simptomima kao što su mučnina, povraćanje, slabost, a čak i oštećenje bubrega.

Ovaj vitamin reaguje sa određenim lijekovima, što može uticati na njihovu efikasnost ili izazvati neželjene efekte.

Zbog ovih potencijalnih rizika, važno je uzimati ga u preporučenim dozama i pod nadzorom zdravstvenog radnika. Balansiranje nivoa vitamina D može biti izazov, ali je ključno za očuvanje zdravlja i prevenciju bolesti.

Mogući negativni efekti

Suplementacija vitaminom D može biti korisna, ali nije uvijek neophodna i može imati i negativne efekte ako se uzima nepravilno.

Unos više od 4.000 međunarodnih jedinica (IU) svakodnevno, tokom dužeg vremenskog perioda, može imati više štete nego koristi, posebno za starije osobe i trudnice.

Statistički je značajno istraživanje koje je pokazalo da je suplementacija vitaminom D i kalcijumom imala smanjenje stope smrtnosti od raka za 7 odsto, prvenstveno smanjenjem kolorektalnog karcinoma. Međutim, takođe je statistički značajno i povećanje stope smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti za 6 odsto.