Ivić za Provjereno: „Tvrđava“ ne treba da usreći publiku, već da prikaže žrtvu običnog čovjeka

I dalje se ne stišavaju reakcije na seriju „Tvrđava“ koja je, kao rijetko koja domaća serija posljednjih decenija, uzdrmala javnost i otvorila teme o kojima se dugo ćutalo. Ne samo zbog sjajne glumačke ekipe i snažnog scenarija, već prije svega zbog brutalnog prikaza uticaja Srbije i državne bezbjednosti na dešavanja u Republici Srpskoj Krajini.

Moć službe, nevidljivi mehanizmi duboke države, kao i njen uticaj u ratnim i političkim procesima, i danas intrigiraju javnost. Znate onu staru: „OZNA sve dozna“.

Portal Provjereno.info razgovarao je sa glumcem Darkom Ivićem koji u „Tvrđavi“ glumi jednog od najmračnijih likova – Lima, operativca državne bezbjednosti.

„Ne igram klasičnog bezbednjaka“

Lima djeluje zastrašujuće uvjerljivo. Kako ste se pripremali za ulogu? Da li ste razgovarali sa ljudima koji su bili bliski ili dio bezbjednosnih struktura?

Lik sam spremao, pre svega, kroz razgovor sa rediteljem i dramaturgom. Dobio sam jasne smernice i biografiju, tako da mi je odmah bio jasan pravac u kojem moj karakter treba da se gradi. Zapravo, ne igram klasičnog bezbednjaka.

Lima je mladi ali već dokazani kriminalac kojeg je služba regrutovala za rešavanje problema, kao što je to bio običaj 90-ih. Zauzvrat je dobio značku i moć da bude iznad zakona. Tačnije, da postane izvršilac zakona.

On je štur na rečima ali brz na obaraču, ne voli previše razgovor, kao ni svoj posao. Međutim, voli status koji mu posao donosi, kao i nadređenog Dilparu koji ima rešenje za svaki problem. Nisam razgovarao sa ljudima iz službe, pre svega zato što mi je poznato kako su funkcionisali u to vreme. Svaki drugi dokumentarec danas je, nažalost, o tome.

„Najteže mi je bilo da razumem mržnju prema sopstvenom narodu“

Šta vam je bilo najteže da razumijete kod Vašeg lika u datom istorijskom kontekstu?

Najteže mi je bilo da razumem nemar i mržnju prema sopstvenom narodu. Nisam mogao da shvatim kako je moguće da jednostavno pustiš nekoga da gine zbog tvog političkog plana dok piješ viski u kafiću i pretvaraš se da se ništa ne dešava.

Da li je Lima zlo sistema ili njegov najiskreniji vjernik? Da li ga posmatrate kao pozitivnog, negativnog ili pravednog lika? Šta je najbliže?

Kada pravim ulogu, najvažnije mi je da razumem čoveka kog tumačim, njegov život, rutinu, sistem vrednosti, kao i iskustva koja su ga oblikovala u to što je postao. Tako da se sa te strane ne bavim previše time da li je pozitivac ili negativac jer svakako moram da prihvatim njegov karakter i životne izbore da bih ga što bolje odglumio. Smatram da je Lima najnegativniji mogući lik u ovoj konstalaciji.

„Ova serija je na strani običnog čoveka koji je najveća žrtva“

Koliko je u seriji vjerodostojno prikazan uticaj državne bezbjednosti na dešavnja u RSK?

Smatram da su svi odnosi u seriji prikazani najverodostojnije moguće. Teško je bilo konstruisati celu zamršenu situaciju tog vremena sa službom, političarima, vojskom i narodom ali zaista mislim da su Goran Starčević i Mirko Stojković uspeli u tome. U scenariju se videlo da su to ljudi koji dobro poznaju ovu temu i epohu, i ono što je najvažnije – ova serija je na strani običnog čoveka koji je najveća žrtva tog vremena.

„Dobermani i kosači smrti“

Da li ste Vašem liku pokušali da pokažete i ljudsku stranu, a ne samo represivni aparat?

Smatram da kod Danca i Lime nema previše prostora za ljudskost jer se ona u njihovom sistemu vrednosti tretira kao slabost. Oni su naučeni da svoju toplu stranu ne pokazuju, naročito Lima koji je karakterom dosta hladniji od Danca. Dali smo im planski tu razliku u temperamentu, gde je Danac malo vatrenji, dok je Lima doslovno nezainteresovan za dešavanja oko sebe, sve dok ne treba nekog da likvidira. Saša Hajduković ih jeste zamislio negde kao represivni aparat, a ja sam ih doživeo kao dva dobermana ili dva kosača smrti.

Kakva je reakcija publike na Vašu ulogu?

Reakcije su zaista fenomenalne. Mesecima nakon emitovanja mi se javljaju ljudi sa svojim utiscima. Publici se dopalo što je neko najzad smogao hrabrosti i snage da govori o ovako važnoj temi za sve nas.

Šta vam je lično najvažnije da publika ponese i shvati nakon gledanja „Tvrđave“?

Sa istorijske strane najvažnije mi je da publika shvati koliko je rat bio poguban za sve. Stoga mi je najuočljiviji kadar u poslednjoj epizodi kada se Cvaretova krv sliva u Momčilovu. Sa umetničke strane, najvažnije mi je da ljudi dopuste sebi da uživaju u jednoj romantičnoj i verodostojno ispričanoj ljubavnoj priči dva harizmatična glavna junaka.

„Nismo tu da se dopadnemo već ispričamo priču važnih istorijskih događaja“

Ne prestaje se pričati o „Tvrđavi“ koliko god oprečna mišljenja bila. Možete li nam izdvojiti neku zanimljivost ili anegdotu sa seta?

Oprečna mišljenja su najbolja moguća stvar za jedan projekat. Mi nismo tu da vam se svidimo, mi smo tu da vam ispričamo priču. Serija kao što je „Tvrđava“ ne treba da usreći publiku već da skrene pažnju na važne istorijske događaje i unutar njih podeli sa vama priču o srpsko-hrvatskom Romeu i Juliji, jer ljubav ne zna za nacionalnost, granice i rat. Ljubav je jača od svega toga i ona u ovoj priči pobeđuje.

U seriji je dosta mladih glumaca. Kakva je bila atmosfera tokom snimanja?

Atmosfera na setu je bila neverovatna. Većinu scena smo snimali u Crnoj Gori tako da je bilo vremena za druženje i kupanje. Jedan od najvećih kvaliteta ove serije je glumačka podela koja je spoj starijih, iskusnih glumaca i nas mlađih, koji smo doneli svežu krv. Posebno izdvajam druženje sa Milošem Avramovićem, Aleksandrom Gavranićem, Ivanom Velinović i Darijom Vučko.

Šta Vam je bilo najzanimljivije tokom snimanja? Sama priča, atmosfera na setu ili Vaš lik? I da li ste u jednom trenutku pomislili da igrate nešto mnogo veće od jedne uloge?

Imao sam veliku želju da radim sa rediteljem Sašom Hajdukovićem i drago mi je što se ta želja ispunila na ovom projektu. Najzanimljivije je bilo druženje sa Aleksandrom Gavranićem jer smo sve vreme između kadrova zasmejavali kolege i trudili se da snimajući dani prođu u dobroj atmosferi i energiji. Aca je dobar imitator tako da smo pravili parodiju na naše likove kako bi se ekipa malo odmorila od teške atmosfere koju ova priča nosi.