Зашто су ћирилица и српски језик темељ идентитета?

У свијету се данас обиљежава Међународни дан матерњег језика. Генерална скупштина Унеска прогласила је 1999. године 21. фебруар за Међународни дан матерњег језика како би се указало на важност учења и развоја властитог језика, чиме се његује језичка и културна различитост.

Процјењује се да на планети постоји око 7.000 језика и да у свијету готово свакодневно нестане по један.

Према подацима Унеска, више од 40 одсто свјетског становништва нема приступ образовању на језику којим говори.

„Чувајте чедо моје мило, језик, као земљу“

Колико је неопходна брига о српском језику можда најбоље потврђује завештање родоначелника српске владарске династије Немањића Стефана Немање, који још прије неколико вијекова поручио: “Чувајте чедо моје мило, језик, као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?”.

Савић: Борба за језик је и борба за непомућену свијест

Предсједник Удружења лектора Републике Српске Александра Савић каже да данашња борба за језик није само напор да се очува правилан говор него и исправна, чиста и непомућена свијест и савјест.

- На Међународни дан матерњег језика увијек се присјећамо да се овај празник слави свуда у свијету и да сваки народ жели да очува и унаприједи свој језик, али се истовремено осврћемо на позицију, значај и вриједност сопственог језика - рекла је Савићева Срни.

Она је појаснила да друге народе спомиње зато што нису сви имали ту срећу да језик његују заједно са државом, да кроз историју свједоче напорима многих прегалаца и реформатора који су живот посветили његовању, стандардизацији језика и прикупљању његовог блага и зато што неки језици чак немају своју књижевност, језичке документе или уџбенике.

- Са многима од њих, ипак, дијелимо и борбу за очување и тешке напоре да се током окупаторских власти, када се језик обично забрањује, сачувамо властити израз, што превасходно значи – да задржимо свој поглед на свијет -”, навела је Савићева.

Ћевриз Нишић: Савремени говор између аутентичности и помодарства

Универзитетски професор Вера Ћевриз Нишић изјавила је Срни да језик треба да буде средство комуникације, а не показивање тренда, јер његова снага лежи у томе да буде јасан, аутентичан и доступан свима, те упозорила да штетан утицај на савремени српски има помодарство.

Ћевриз Нишић напомиње да српска култура и језик имају дубоке коријене и богату традицију која се развијала кроз вијекове, као и да српски језик има посебан значај у свеколиком културном развоју.

Она је указала да се у модерном друштву језик непрестано мијења и да је то природни процес који одражава друштвене, културне и технолошке промјене.

- Штетан утицај на савремени српски језик има и такозвано помодарство. Овај феномен огледа се у употреби ријечи, израза или стилова говора због тренда или друштвеног утицаја, а не због потребе за прецизном комуникацијом или очувањем језичке норме - појаснила је Ћевриз Нишић.

Према њеним ријечима, помодарство негативно утиче на савремени говор, стварајући обрасце који ремете његову природну чистоту и богатство израза.

- Оно показује колико језик може да буде подложан друштвеним трендовима, али и колико је важно његовати аутентичан и прецизан израз - истакла је Ћевриз Нишић, која је професор на Катедри за српски језик и књижевност на Филозофском факултету Универзитета Источно Сарајево.

Она је рекла да језик трпи штету због помодарства које води претјераном коришћењу страних ријечи (посебно из енглеског), затим у кориштењу клишеизираних израза из језика медија и политичког жаргона.

- У савременом друштву, помодарство у језику долази под утицајем медија и глобалних трендова. Млађе генерације нарочито, под утицајем интернет културе, усвајају стране ријечи и изразе како би показале да су у току са трендовима или да би се идентификовале са одређеним друштвеним кругом - нагласила је Ћевриз Нишић.

Тако се, указала је она, често срећу изрази попут:

• “хејтер/хејтовати”
• “фидбек”
• “флексовати”
• “троловати”
• “скроловати”

који потискују домаће ријечи, а њихова претјерана употреба доводи до смањења креативности и разноликости у говору.

- Овакво усвајање неријетко прелази границу функционалне комуникације и постаје симбол друштвеног статуса. Зато је важно учити младе да разумију разлику између трендова и језичких норми, подстичући критичко размишљање о ријечима које користе -нагласила је Ћевриз Нишић.

Она је напоменула да употреба туђица може бити прихватљива када доносе ново значење, али да је важно не заборавити богатство и љепоту матерњег језика.

- Језик треба да буде средство комуникације, а не показивање тренда – јер права снага језика лежи у томе да буде јасан, аутентичан и доступан свима - истакла је Ћевриз Нишић.

Она је указала да помодарство у језику није ограничено на младе, иако они најчешће усвајају нове трендове и туђице, већ је присутно и у стручним круговима, јавним говорима и телевизијским емисијама.

- Умјесто да сами свјесно бирају ријечи које им најјасније изражавају мисли, српски говорници често преузимају језичке обрасце да би се уклопили или задивили друге, неријетко користећи туђице, а да немају ни најблажу представу о њиховом истинском значењу -констатовала је Ћевриз Нишић.

Ову појаву, указала је она, најбоље је описао српски писац Милован Данојлић ријечима: “Говор је леп кад може и треба да буде леп; кад мора, он је ругобан; а функционалан је у сваком случају”.

Бабић: Језик трајни дио бића

Професор на Катедри за србистику Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Миланка Бабић истакла је да матерњи језик није само средство комуникације, већ темељ личног и културног идентитета и да је зато важна његова заштита и очување.

- Човјек је биолошки предиспониран да говори, али језик којим проговара, језик који учи од мајке постаје трајни дио његовог бића, вриједности која има готово генетски значај. Живјети у једном језику значи припадати одређеној култури, развијати се у њој и имати обавезу да се та култура у савременом свијету његује и чува - објашњава Бабићева.

Наводећи да елементарна писменост не значи истинску писменост, Бабићева каже да се писменост развија и усавршава током читавог живота, а не само кроз формално образовање.

Она сматра да је образовни систем оптерећен бројним садржајима, а да се недовољно простора оставља за утврђивање градива и развијање функционалне писмености.

- Ученици знају да понове граматичка правила, али их често не примјењују у пракси, што се види у честим грешкама у писању, те бројним другим одступањима од стандардног књижевног језика - наводи Бабићева.

Према њеним ријечима, додатни изазов представља утицај дигиталног окружења и друштвених мрежа, гдје је комуникација брза и површна, а пажња према језичкој исправности минимална.

Она је додала да, иако се друштвене мреже не могу узети као релевантан показатељ опште писмености, оне ипак указују на бројне граматичке и стилске пропусте, посебно код млађих генерација.

Бабићева је навела да се у модернизацији образовног система превише пажње посвећује дигитализацији садржаја, додајући да се противи дигитализацији уџбеника у основој школи јер дјеца у том узрасту морају бити ослоњена на књигу и процес читања.

- Тако се развијају моторичке и интелектуалне вјештине. Велики број ученика не чита течно, поједини ни у средњој школи нису у потпуности оспособљени за читање са разумијевањем. Ни течно читање без разумијевања ни механичко памћење садржаја без читања не представља успјешност у учењу - поручује Бабићева.

Због тога, додаје Бабићева, школа мора да се врати књизи, да се у наставим плановима и пракси пронађе више простора за утврђивање градива, развијање вербалних способности ученика и његовање писане ријечи.

Бабићева истиче да је управо та врста писмености данас најмање заступљена у језичкој култури, а од пресудног је значаја за савремену комуникацију.

Чаваркапа: Водити рачуна о значају српског језика у свакодневном животу

- Веома је важно водити рачуна о значају српског језика у свакодневном животу и очувању његовог изворног облика - рекао је Срни професор српског језика Мирослав Чаваркапа.

Свједоци смо, додје, времена у којем један језик има више назива, што представља проблем у очувању његовог изворног облика.

- Такав проблем је нарочито изражен код нас, док се са тим не сусрећу други језици, попут њемачког и француског, који се развијају без већег утицаја политике и свакодневног живота - рекао је Чаваркапа.

Он напомиње да је појам писмености данас доста другачији од појма писмености у 20. вијеку, али да вјерује да се технологија може искористити за развој и очување српског језика.

- С друге стране, многи други фактори, прије свега социјални статус, више су утицали и утичу већ неколико деценија на језик и његов развој код генерација које долазе - указује Чаваркапа, који ради као наставник српског језика у Основној школи "Свети Сава" у Источном Новом Сарајеву.

У раду са ученицима, са дјецом основношколског узраста, Чаваркапа уочава да им је вријеме интересовања за нечим сведено на минимум.

- Полако се губи вријеме, ако већ није, када су ученици студиозније приступали рјешавању задатака и проблематике која се пред њих постави. То је основни узрок који утиче на све сфере живота, па и на његовање и развијање љубави према језику - рекао је Чаваркапа, некадашњи добитник Светосавске награде.

Он истиче да су технолошка достигнућа и друштвене мреже директно довеле до пада интересовања код младих за учење српског језика, те да је све мање оних који пишу богате текстове и оних који се богато усмено изражавају.

Када је ријеч о комуникацији у јавном простору, Чаваркапа је нагласио да се мора водити рачуна о начину и култури комуникације.

Обиљежавање

Међународни дан матерњег језика обиљежен је данас у Бањлуци у организацији Филолошког факултета бањалучког Универзитета и Музеја Републике Српске.

На Филолошком факултету отворена је изложба најуспјешнијих радова ћириличне калиграфије "Срце пише ћирилицом", а аутор пројекта је Тамара Лукач Лазаревић из Музеја Српске.

- Желимо послати поруку да смо дужни да чувамо оно што су нам претци оставили у аманет и да то на прави и адекватан начин преносимо на будуће генерације - рекла је Лазаревићева новинарима.

Декан Филолошког факултета Биљана Бабић рекла је да су студенти приредили пригодан програм поводом Дана матерњег језика, како би кроз међугенерацијско повезивање дали додатни значај српском језику.

- Чувамо ћирилицу, српски језик и настојимо да укажемо какав значај матерњи језик треба да има у друштву -рекла је Бабићева.