Зафрановић: Златни рез '42 је мој крик против зла Јасеновца и вапај за опроштај!

Режисер Лордан Зафрановић изјавио је Срни да су злочини извршени у Другом свјетском рату на Козари и у логору Јасеновац људска срамота и да филм "Златни рез `42" представља његов крик против тог зла и вапај за опроштај.
Зафрановић каже да, када је видио то зло, које се десило тамо, и у његово име, једноставно рекао - "Нисам ја то!".

"Онда сам све то што сам имао, и ауторитет и алате, ставио у функцију фима, да филмом покажем, да упозорим, да викнем против тог зла. Једино што могу је да таржим неки вид опроста у име моје средине, једноставно ми је жао што се то десило. Могу да клекнем преко филма и да кажем: `Опростите, молим вас, шта су ови моји радили`. То је био мој једини циљ када сам ово радио", рекао је Зафрановић у подкасту Медијској система Републике Српске - СРНА.

"ЗЛАТНИ РЕЗ" НАМЈЕЊЕН ГЕНЕРАЦИЈАМА КОЈЕ ДОЛАЗЕ

Од првог сусрета са документима о Јасеновцу до "Златног реза `42 - Дјеце Козаре", Зафрановић је готово читав стваралачки вијек посветио питању – како обичан човјек може постати злочинац?

Иако је филм историјски поглед уназад, Зафрановић каже да се не воли враћати у прошлост и да је "Златни рез" намијењен генерацијама које долазе да би разумјеле зло које је универзално.

"Када ме питају који ти је тренутак у животу био најбољи, ја кажем - овај сада. Прошлост је остала негдје далеко од мене, а будућност је непозната. Не знам шта ће се десити за десет миниута", рекао је Зафрановић.

Он напомиње да је његово бављење злом почело послије сусрета са документима и свједочанствима о Јасеновцу, када је већ био школован и формиран режисер.

Зафрановић сматра да филм има могућност коју немају други облици умјетности – да у реалном простору и времену покаже преображај човјека и сложени однос добра и зла.

"Филм даје, за мене, неограничене могућности. Што ме води према неком свјетлу, које не могу дохватити. Тај пут према свјетлу је величанствен пут", истакао је Зафрановић.

ВРХУНАЦ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ ЗЛА

У филму "Дјеца Козаре" се, каже Зафрановић, ради о људском несавршенству које је човјек наслиједио.

"Наслиједили смо га сви у свом генетском коду. На који начин се то зло развија и колико је погубно за цијело човјечанство? Цивилизација којој ми припадамо, тих пет или шест хиљада година, цивилизација је зла. Само убијање, освајање, пљачка, таргедије. То је нешто старшно. Историја човјечанства је историја зла, а ми смо представници тога у садашњем времену", сматра режисер.

Зафрановић је оцијенио да се човјечанство налази на прекретници и да је данашње вријеме врхунац историјског ужаса.

"Све ми се чини да би сада требао наступити период када зло пада коначно. Да долази до побједе доброга, да поченмо сарађивати, разговарати, договарати и стварати нове ствари", истакао је Зафрановић и упозорио да, уколико не буде прекретница, човјечанству пријети самоуништење.

"ЗЛАТНИ РЕЗ `42" НИЈЕ ПРОПАГАНДА

Одговарајући на критике да је "Златни рез `42" политички или пропагандни пројекат, Зафрановић истиче да током снимања није трпио било какве притиске.

"Ни један једини човјек није дошао нити је утицао на мене. Ниједан цензор није дошао, ниједан човјек да ми каже да би нешто требало скинути, ни један кадар. Овдје нико није дошао у монтажу. Ја сам направио најслободнији филм до сада", нагласио је режисер.

Зафрановић каже да нема филма да га не финасира држава, али категорично одбацује наводе да је то пропаганда.

НЕ СУМЊАМ У УСПЈЕХ "ЗЛАТНОГ РЕЗА", ПРОЋИ ЋЕ СВЕ ЗИДОВЕ

Зафрановић наглашава да не сумња у успјех филма "Златни рез" и да ће проћи све зидове иако су овом остварењу врата Европе затворена.

"То су зидови и жице огромне. Ту не може проћи ни мушица. Овај филм нема прилаз. Ми смо покушали да филм пласирамо и у Кану и у Берлину. У Берлину неће то да гледају јер мисле, Србија, то је мала Русија - ембарго. Ови се овдје палше, Французи неће. Чешка исто није хтјела", навео је Зафрановић.

Он каже да ће се окренути истоку и да сматра да ће бити више успјеха.

"Филм ће проћи. Проћи он те зидове. Знам, није ми то први пут!", поручио је Зафрановић.

"Златни рез `42 - Дјеца Козаре" траје четири сата, а Зафрановић признаје да је свјестан да је то велики изазов за биоскопску дистрибуцију и публику, али тврди да филм није могао да скрати а да не наруши његову цјелину.

Он те покушаје скраћивања пореди са одузимањем дијелова тијела.

"Можете без једне руке, па скинете једну руку. Можете без једног ока, можете без једне ноге и онда видите да сте направили инвалида. Нека остану руке, нека остану оба ока, иначе би то било сакато", каже Зафрановић.

НАСТАВИЋУ ДА ИСТРАЖУЈЕМ НОВЕ СТВАРИ

Говорећи о плановима за будућност, редитељ је открио да намјерава да уз помоћ вјештачке интелигенције екранизује стрип из свог дјетињства "Царев штитоноша" Сергеја Соловјева.

Зафрановић открива да је име Лордан добио сасвим случајно, те да је рођен прије времена.

Он наводи да је рођен 11. фебруара 1944. године у мјесту Маслиница на острву Шолти, на дан када су њемачке трупе окупирале острва.

"Ја сам се прије времена родио. Упали су неки партизани и убили су неког и онда је дошао поп из другог мјеста да га одријеши и сахрани", испричао је Зафрановић.

У страху да дијете неће преживјети ноћ, мајка је замолила свештеника да крсти бебу како не би умрла некрштена.

"Поп је једва пристао јер је знао да ми је отац у партизанима", присјетио се Зафрановић и објаснио да му је свешетеник те ноћи дао име по Госпи од Лурда која је, према цркевном календару, била тог фебруарског дана.