„Мартин удио“ стиже на сцену: Премијера 20. априла у НСРС

Премијера представе „Мартин удио“ биће изведена 20. априла, а прва и друга реприза 21, односно 28. априла у Народном позоришту Републике Српске.

Представа је рађене по вишенаграђиваном роману Сање Савић Милосављевић, у режији Николе Бундала.

Управа позоришта, ауторски тим и глумачки ансамбл говорили су о изазовима постављања ове епске приче на сцену – приче која обухвата судбину српског народа кроз различита временске периоде и просторе, од Другог свјетског рата до савременог доба.

„Љубиша Савановић донио је прије годину и по дана роман „Мартин удио“ Сање Савић Милосављевић, прочитали смо га у даху и заједно одлучили да је то та прича која треба да буде испричана и постављена на сцени Народног позоришта. Она као таква треба да буде испричана из угла једног младог човјека. Никола Бундало је до сада показао да је један храбар и промишљен младић и мислим да ће поставити режију која ће да буде прихваћена од младих људи, али и старијих генерација“, рекла је Дијана Грбић, директор Народног позоришта Републике Српске.

(ВИДЕО) Нова епизода PoTTcasta: Гост Јово Максић

Умјетнички директор Љубиша Савановић истакао је да ово није само роман о страдању.

„Ово је прича о женама и мушкарцима, али прије свега о нашим женама. Сања Савић Милосављевић назвала је овај приступ руралним феминизмом. За мене, ово је прича о томе да наш народ није страдао кроз историју — од Турака, преко Јасеновца и Јадовна, до посљедњег рата, дванаест беба и свих оних чија су имена на новом споменику — колико би нас данас било више и колико би овај простор био здравији и богатији. То је прича која стоји иза тога зашто радимо овај комад.“

„Мартин удио“ доноси причу о животу, страдању, љубави и истрајности – испричану кроз сузе и смијех, онако како живот заиста и изгледа. „Народно позориште Републике Српске дуго је трагало за комадом који на овако аутентичан начин третира судбине људи с ове стране Дрине. Пред нама је епско дјело и комплексна структура у којој кроз три паралелна тока пратимо ликове које препознајемо у сопственим породицама. Наш пут води од Лике и Пала, преко Загреба и Беча, па све до Београда обухватајући распон од осам деценија. Иако су многи погрешно тумачили да је ово прича искључиво о страдању, она то није. Ово је прича о животу. Страдање је неминовност која прати наш народ, али оно што је суштински битно јесте пут ка преживљавању и непоколебљива вјера да разговор и сјећање воде ка исцјељењу“, истакао је редитељ Никола Бундало.

„Живот се може живети на безброј начина. Избор је на сваком појединцу. Управо је тако наша Марта, налик на библијску Марту, изабрала своју улогу добронамерне послужитељке. Кроз њену исповест приказану из визуре њене рођаке Иване, младе ауторке стрипова, спознајемо да се кроз живот може ићи доброг и отвореног срца без обзира на количину несреће коју доживимо током свог века. Управо тај пут исповести даје одговор Ивани, а и свима нама, на питање да ли је могуће доживети потпун идентитет без сазнања о свом пореклу“, сматра драматург Горан Старчевић.

Велике ријечи хвале за ауторски тим Народног позоришта Републике Српске имао је Јово Максић који тумачи лик Рајка, Мартиног супруга:

„Желим да се захвалим управи Народног позоришта што су ме позвали да радим ову представу. Када сам прочитао роман, доживио сам катарзу — прави ролеркостер емоција. Ову књигу називам женском „Књигом о Милутину“. Дио Рајка постоји у мени, у мојим комшијама; тај Рајко је саставни дио наше историје. Постоји одговорност с моје стране да оправдам те људе, али волим да се ухватим у коштац с тим — морате радити искрено, из дубине душе. Позитивно сам изненађен радом редитеља — велико хвала, морам да га похвалим, дошао је спреман. Кад кренете озбиљно да радите од самог почетка, резултат мора да се покаже. Бањалуку сматрам својим градом, ово ми је друга кућа. Имао сам среће што сам озбиљније глумачке кораке направио управо у Бањалуци, радећи „Кожу“ и „Кости“. Ти људи су ми као род рођени. Што се тиче моје Марте, не могу да замислим никог другог ко би је играо. Наташа је диван човјек, пред њом се тек отварају врата, њен таленат нема границе. Велика ствар код ове приче је што је она национална, али и универзална. У њој може да се препозна свако, као, на примјер, у представи „Синови умиру први“, коју сам гледао у овом позоришту — та представа ме је раставила. То јесте величина и овог дјела.“

О улози Марте, говорила је глумица Наташа Перић:

„Играм Марту кројачицу — Марту која је дјевојчурак, Марту женицу и Марту која је морала да напусти своју Лику. Марта је велика душа, емпата, алтруиста, то је можда и једна од њених најдивнијих особина. Свако од нас носи дио Марте у себи. Како год да буде, захвална сам што сам имала овакав текст пред собом, што сам имала Николу као редитеља уз себе и колеге са којима сам радила. Марта се заволи одмах — њу је живот научио да носи свој удио. Њен основни идентитет је рад, кроз тај рад је проналазила свој мир. Пробе су сјајно текле — као екипа имали смо осјећај да градимо исти свијет.“