Зашто вам сметају и мртви Срби

Хрватске власти забраниле су недавно улазак у Меморијални центар Јасеновац студентима из Србије који су намјеравали да положе цвијеће жртвама усташког режима. Али, полагање вијенаца није провокација већ обавеза, поштовање и молитва нових нараштаја. Међутим, Хрвати су ипак затворили врата Јасеновца као што годинама затварају очи пред голом истином. Зато им и смета цвијеће јер подсјећа, јер има мирис истине.

Предлажем хрватским властима и да се они поклоне и положе цвијеће. Није довољан само “опрост од гријеха”.

Почетком мјесеца Хрватски сабор усвојио је и Закон о гробљима којим се предвиђа уклањање српских споменика постављених послије 30. маја 1990. године, а ако се то не уради слиједе казне до 5.000 евра. Односно, према овом Закону морају се уклонити надгробни споменици ако натписи на њима, како су навели, вријеђају вјерска, морална и национална осјећања Хрвата па ће се на удару наћи сва надгробна обиљежја која славе "паравојске" и "величају српску агресију на Хрватску".

А, шта то, конкретно, значи? Да желите уклонити сваки српски гроб који вас подсјећа на оно што бисте најрадије заувијек заборавили – на рат који сте изазвали? На злочине и на мучко убијање Срба. А већина тих споменика подсјећа управо на то. Нажалост, многима никада није ни подигнут споменик јер се и даље не зна гђе су им кости. Није им подигнута та спорна плоча која вас толико узнемирава.

Породице преминулих сада морају, под пријетњом казне, саме уклањати надгробне споменике своје ђеце, родитеља, браће, сестара. Зар ово није кривично ђело, зар се оштећење надгробног споменика правно не третира као "повреда гроба". Притом си приморан да то урадиш.

Кад те држава присили да скрнавиш гроб, то није закон, господо Хрвати. То је срамота.

Дакле, шта је сљедеће? Уклањање свих ћириличних споменика? Масовна ексхумација? Заправо, ово није ништа до ново етничко чишћење Срба. Па чак и са гробља.

Није ми познато да је и једна друга држава донијела овакав закон. Али, Хрвати су једини имали и концентрациони логор за ђецу па ваљда и не чуди толико. Ако је натпис на споменику опаснији од злочина који сте починили, опет сте превазишли сами себе. Али ево и ово, с обзиром на то да је Хрватска чланица Европске Уније и да су јој пуна уста основних европских вриједности, демократије и стандарда које поштују, како се догодило да се усвоји овакав закон.

Просто је. Србофобија. Хрвати мрзе Србе. Иако ријетко употребљавам ријеч мржња у свом изражавању и можда ће неко рећи да је превише, ставите руку на срце, а прст на чело и покушајте да објасните: зашто би нечији гроб, име, натпис, крст или датуми били пријетња вама? Хрвати мрзе и мртве Србе.

Жао ми је Срба који су протјерани из Хрватске, а своје најмилије су сахранили и оставити тамо, на земљи коју су вољели, бранили и на којој су генерацијама живјели. А данас, деценијама касније, умјесто да у миру могу барем запалити свијећу, пољубити и загрлити хладне гробове, ти исти гробови су Хрватима пријетња или шта већ јер нисам схватила како вријеђају вјерска, морална и национална осјећања Хрвата.

Тужније од погрома живих јесте скрнављење мртвих.