Преминуо Александар Боричић

Александар Боричић, некадашњи одбојкашки репрезентативац и дугогодишњи предсједник Одбојкашког савеза Србије, преминуо је 4. марта у Београду.

вест о смрти Боричића, подијелио је Владимир Вања Грбић на друштвеним мрежама.

"Управо сам сазнао да је предсједник одбојкашког савеза Југославија, Србије и Црне горе, Србије предсједник ЦЕВ и потпредсједник ФИВБ Александар Боричић, преминуо због посљедица можданог удара", написао је Грбић.

"Нећу набројати успјехе, титуле, хобије и заслуге. Њих је море. Човјек од кога сам највише научио о спортској дипломатији и управљањем процеса спорта. Најзаслужнији за успјехе златне генерације и статус наше одбојке. Иако спутаван због интегритета, до краја остао лојалан себи,породици и ономе што је волио. ЧОВЈЕК прије свега. Сада са својим саиграчима и пријатељем, бронзаним са ЕПО 75, мојим оцем Милошем. Нека ти је лака земља учитељу и једини прави предсједниче. Хвала ти на свему, сваком савјету, пријекору, сугестији. Неке празнине које остану иза вас никада их нико не може попунити. Ма колико да се труди. Најискреније саучешће породици. Секи, Александри, Ивани и унуцима. Црвена звијезда је изгубила једног великог звјездаша а спорт....није ни свјестан колику је вриједност носио овај човјек", написао је Вања Грбић.

Један од најутицајнијих функционера у историји одбојке, који је био и предсједник Европске одбојкашке федерације, рођен је 26. маја 1948. у Београду.

Одбојку је почео да игра у Црвеној звијезди 1962. године, са којом је освојио шампионат Југославије и три Купа.

Као члан репрезентације Југославије, на Европском првенству у Београду 1975. године, освојио је бронзану медаљу – прву у историји наше мушке одбојке. За национални тим одиграо је укупно 103 меча.

Након завршетка играчке каријере, посветио се тренерском раду.

Тренер одбојкашица Црвене звијезде, са којима је освојио четири титуле првака државе, три Купа и треће мјесто на Европском купу 1982. године.

Године 1992. постао је предсједник Одбојкашког савеза Србије, функцију на којој је остао деценијама.

Током његовог мандата, репрезентација наше земље постигла је највеће успјехе у историји освајање олимпијских и европских злата.

Био је 20. и посљедњи предсједник Одбојкашког савеза Југославије (20.6.1992 – 4.2.2003.), а затим први и једини предсједник Одбојкашког савеза Србије и Црне Горе (4.2.2003 – 22.6.2006.) и први предсједник Одбојкашког савеза Србије (22.6.2006 – 7.5.2016).

Предсједник Европске одбојкашке конфедерације ЦЕВ био је од 17. октобра 2015. до 24. августа 2024.

Александар Боричић је био члан предсједништва и потпредсједник Југословенског олимпијског комитета, што је остао све до 2000. године, када је изабран за предсједника Спортског савеза Београда.

Годину дана касније, 2001. године, постао је члан Извршног одбора и подпредседник Европске одбојкашке конфедерације (ЦЕВ), као и предсједник Комисије за медије при истој организацији.

Крајем деведесетих, 1998. године, био је оснивач и први предсједник Балканске одбојкашке асоцијације (БВА), најбоље регионалне одбојкашке асоцијације у свијету, док је годину дана касније (1999.) изабран за члана Комисије за развој свјетске одбојке при Свјетској одбојкашкој федерацији (ФИВБ).

Ту је остао до 2002. године, када је постао члан Борда ФИВБ. Упоредо, 2002. године, изабран је за Предсједника Спортског друштва Црвена Звијезда. На Конгресу Свјетске одбојкашке федерације, 2006. године, изабран је за члана Извршног одбора и потпредсједника ФИВБ.

Александар Боричић је био иницијатор организовања два велика одбојкашка такмичења у Београду 2005, Европског првенства за сениоре са Италијом, када су први пут у историји двије земље организовале првенство Европе, и Финалног турнира Свјетске лиге у Београдској Арени.

Финале је посматрало 18.140 гледалаца, што је представљало рекорд у том тренутку. Рекорд је оборен 2009. када је Боричић иницирао организацију другог Финалног турнира Свјетске лиге, 2009. године, а финале је у Београдској Арени гледало 22680 гледалаца.

Александар Боричић је добитник многих значајних признања, а међу њима су титула почасног професора спорта Факултета спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду (2012), Специјално признање Спортског савеза Србије (2014), Трофеј "Олимпијско срце – генерал Светомир Ђукић" Олимпијског комитета Србије, које се додјељује за посебна достигнућа и животни допринос у јачању олимпијског покрета (2019), "Велики крст" ФИВБ, највише признање Свјетске одбојкашке федерације (2022).

Датум, вријеме и мјесто сахране ће накнадно бити објављено.