Željka Cvijanović ostaje član Predsjedništva BiH, privremena ovlašćenja ne krše zakon

Жељка Цвијановић може остати члан Предсједништва БиХ и након што је Народна скупштина Републике Српске овласти да обавља неодложне послове Предсједника Републике Српске.

То би укратко био одговор на сумње да ли ће се Цвијановић морати повући са функције члана Предсједништва БиХ уколико посланици прихвате Одлуку о привременом обављању послова из надлежности Предсједника Републике Српске, а која ће сутра бити разматрана у Народној скупштини.

Предложена не подразумијева именовање Жељке Цвијановић за вршиоца дужности предсједника, па самим тим она неће бити именовано лице на ту функцију. Она се од Народне скупштине, која има обавезу да употријеби све инструменте потребне за функционисање Републике, само овлашћује да обавља неодложне послове Предсједника.

Стручњаци за портал Провјерено објашњавају да на тај начин Цвијановићева неће обављати двије извршне функције истовремено онако како то предвиђа Изборни закон, односно члан 1.8.

А тај члан каже: „Једно лице може вршити највише једну непосредно изабрану јавну функцију или највише једну непосредно и једну посредно изабрану функцију, осим ако овим законом није другачије регулисано. Неспојиво је истовремено вршење ових функција са вршењем функција у извршним органима власти. Такође је неспојиво истовремено вршење више од једне функције у извршним органима власти“.

Како се овом одлуком Цвијановићева не бира за предсједника или вршиоца дужности, него јој се дају овлаштења само за одређене, неодложне послове из надлежности Предсједника, не може се говорити о истовременом обављању двије извршне функције.

Одлука Народне скупштине била би привременог карактера и важила би само до тренутка док је Народна скупштина не стави ван снаге, а најдаље до избора и преузимања дужности предсједника Републике.

Такође, члан 10. Пословника о раду Предсједништва БиХ предвиђа да су „чланови Предсједништва задужени за обављање других задатака повјерених члану Предсједништва на основу закона БиХ“.

А као правни основ узета је одлука Вијећа за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске од 27. новембра 2007. године. Тада је, након смрти предсједника Српске Милана Јелића, Народна скупштина донијела Привремену одлуку да тадашњи предсједник Народне скупштине Игор Радојичић обавља неодложне послове из надлежности предсједника Републике. На апелацију бошњачког клуба у Вијећу народа, Вијеће за заштиту виталног интереса Уставног суда РС је одговорило:

„Имајући у виду да је Народна скупштина орган Републике који врши уставотворну и законодавну власт и која је представничко тијело свих грађана у Републици Српској, Вијеће сматра да та институција има обавезу да у оквиру уставних овлашћења употријеби све правне инструменте потребне за функционисање органа Републике“.

Стручњаци напомињу да је важна још једна ствар – то је чињеница да Цвијановићева има и демократски легитимитет. Односно, она је изабрани представник и као таква има демократски капацитет да обавља функцију на коју се кандидати бирају директно.

Због свега наведеног, Милорад Додик не мора подносити оставку на мјесто предсједника, а и предложеном Одлуком он је и даље препознат као демократски изабрани предсједник Републике Српске.