Влада Српске: Утврђени Нацрт закона о туризму и Приједлог закона о обиљежавању дана жалости

Влада Републике Српске утврдила је данас Нацрт закона о туризму, којим се уређују облици планирања и развоја туризма на територији Републике Српске, права и обавезе туристичких субјеката, услови за обављање туристичке дјелатности, услуге у туризму, промоција и унапређeње туризма, подстицаји у туризму, евиденција у туризму, управни надзор и друга питања од значаја за развој и унапређeње туризма.

Закон о туризму донесен је 2017. године и заједно са измјеном из 2023. године представљао је значајан помак у односу на претходна законска рјешења из 2011. и 2013. године, доносећи модернизацију и боље прилагођавање савременим трендовима у туризму.

Приликом израде новог текста Нацрта закона, Министарство трговине и туризма руководило се потребом да се на свеобухватан и прецизан начин уреди област туристичких агенција, проширења круга корисника туристичких ваучера и на стране држављане, а све ради остваривања стратешких циљева у туризму Републике Српске који су дефинисани у Стратегији развоја туризма и у осталим планским документима у туризму.

Циљ Нацрта закона јесте да преузме и сублимира сва ранија рјешења која су се у пракси показала као ефикасна и корисна, а то значи да се неће напуштати оно што је функционисало, већ ће се то интегрисати у нову законску структуру. На тај начин се осигурава континуитет у позитивним праксама и избјегава непотребно експериментисање са већ провјереним моделима.

Анализом постојећег законског оквира препознати су и одређени недостаци који су ометали даљи развој туризма или стварали правну несигурност.

Нацрт закона се бави тим недостацима кроз увођење нових рјешења и пооштравање мјера посебно у неколико кључних сегмената, а то је обављање туристичке дјелатности од стране удружења и организација, јасније дефинисање појма посредника у уговору о посредовању при продаји туристичких пакет-аранжмана, увођење електронске продаје туристичких пакет-аранжмана, те стварање услова за стицање звања туристичког водича за рафтинг – скипера.

Влада Републике Српске утврдила је Приједлог закона о обиљежавању дана жалости. Разлози за доношење овог закона садржани су у потреби да се на једнообразан и систематичан начин уреди обиљежавање дана жалости у Републици Српској.

Дан жалости је дан којим се обиљежава жалост заједнице поводом неког трагичног случаја, као што је несрећа са већим бројем жртава која за посљедицу има смрт, рањавање или тешко оштећење здравља већег броја људи, или у случају смрти високог државног функционера, као и у случају смрти личности која је имала високе заслуге за Републику Српску, као и поводом неког трагичног догађаја.

Исто тако, постоји потреба да се пропишу конкретне радње и поступци које су обавезне спроводити институције на дан жалости, као што су: спуштање застава на пола копља, одавање поште минутом ћутања, прилагођавање културних, образовних и спортских манифестације датом тренутку.

Такође, потребно је прописати надзор над примјеном Закона, као и санкције за неизвршавање обавеза прописаних овим законом.

Доношењем овог закона створиће се правни и институционални оквир који ће омогућити да дан жалости буде обиљежен на начин који одговара друштвеним и моралним вриједностима Републике Српске.

Влада Републике Српске донијела је Уредбу о додјели подстицаја за инвестиције од посебног значаја.

Овом уредбом уређују се услови, критеријуми и поступак остваривања права на подстицај за инвестиције од посебног значаја, као и друга питања од значаја за овај поступак.

Циљ додјеле подстицаја за инвестиције од посебног значаја је јачање конкурентности привреде Републике Српске на основу подстицања новог запошљавања, равномјерног регионалног развоја, трансфера нових технологија, као и остваривање других позитивних економско-социјалних ефеката на економски развој Републике Српске.

Разлог за доношење ове уредбе је усвајање Закона о подстицајима у привреди Републике Српске, којим је прописано да се подстицаји додјељују за реализацију пројеката од посебног значаја за Републику Српску.

Доношење ове уредбе предузима се из разлога практичне примјене, али и потребе да се додатно нагласи опредијељеност Републике Српске за подршку инвестицијама од посебног значаја којима се утиче на конкурентност гране или сектора привреде или равномјерни регионални развој кроз веће запошљавање и значајнија инвестициона улагања. Циљ је да се кроз подстицајне мјере створе додатне претпоставке да се привуку инвеститори који запошљавају већи број радника, чија је просјечна плата једнака или већа од просјечне плате у Републици Српској.

Влада Републике Српске донијела је Одлуку о одобравању средстава за социјално збрињавање радника, у износу од 89.320,00 КМ за потпуну и дјелимичну уплату доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за 143 радника из осам предузећа, који су процесом стечаја или ликвидације предузећа остали без запослења.

Наведена средства дозначиће се Фонду ПИО Републике Српске, од чега је износ од 12.327,96 КМ предвиђен за дјелимичну уплату доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за 135 радника из предузећа „Гипсара Волари“ А.Д. из Шипова.

Износ од 76.992,04 КМ је предвиђен за уплату доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за осам радника из седам предузећа, који су се пријавили на Јавни позив Фонда ПИО Републике Српске отворен до 31.12.2025. године, у складу са Рјешењем Владе Републике Српске, од 30. јануара 2025. године, а који са уплатом наведених средстава стичу услове за старосну пензију.

Влада Републике Српске прихватила је Информацију о Програму Гаранција за младе у БиХ и задужила Министарство за европске интеграције и међународну сарадњу да прати рад радне групе за израду Плана имплементације Гаранције за младе у БиХ, те Министарство рада и борачко-инвалидске заштите наставити са координацијом активности на изради Плана.

Гаранција за младе је програм усмјерен на смањење незапослености и неактивности младих. Препозната је као реформска мјера која младима од 15-30 година који нису запослени, нису на школовању, ни на обукама у року од четири мјесеца од пријаве на Завод за запошљавање у складу са индивидуалним планом запошљавања обезбиједи посао, наставак школовања или адекватну обуку за запослење.

Влада Републике Српске је у функцији скупштине Гас-Реса дала сагласност на нацрт Уговора о преносу удјела у друштву „COMSAR ENERGY REPUBLIKA SRPSKA" д.о.о. Бања Лука, између сувласника СОMSAR ENERGY GROUP LIMITED, Кипар, предузећа за гасне пројекте Гас-Рес ДОО Бањалука и Министарства финансија Републике Српске.

Влада Републике Српске прихватила је Информацију о приоритетном капиталном пројекту Подршка капиталним пројектима Епархије Захумско-Херцеговачке, те задужила Министарство финансија да у наредном периоду, у складу са могућностима, обезбиједи финансијска средства из Буџета Републике Српске, у износу од 500.000,00 КМ, за његову реализацију

Како се наводи у Информацији, Српска православна Епархија Захумско-Херцеговачка и Приморска обратила се Министарству финансија Републике Српске са молбом за финансирање из буџетских средстава приоритетних капиталних пројеката: обнова епархијских станова у Требињу; изградња Храма Св. Кирила и Методија у требињском насељу Тини; завршетак Парохијске куће у Љубињу; изградња Парохијског дома у Билећи, те озвучење Саборног храма Светог Преображења Господњег у Требињу.

У наведеном акту се наводи да ће ово значајно унаприједити црквени и духовни живот за око 35.000 становника овог подручја.

Влада Републике Српке на данашњој сједици донијела је Одлуку о проглашењу заштићеног подручја Споменик природе "Цврцка", у општини Кнежево. Иницијативу за заштиту кањона ријеке Цврцке покренуло је Планинарско друштво „Виленска врела“ из Кнежева још 2020. године. Предметну иницијативу Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију је доставило Републичком заводу за заштиту културно-историјског и природног насљеђа, који је израдио Студију заштите – стручну основу за проглашење Споменика природе „Цврцка“.

Основну вриједност заштићеног подручја Споменик природе "Цврцка", чини управо истоимена ријека. У заштићеном подручју посебну вриједност представља водопад Виленска врела на седреном одсјеку десне притоке Цврцке, са висином од 60 до 70 метара. У обухвату заштићеног подручја утврђено је неколико пећина, Виленска пећина, Капница, Мишарица и Керезовача, које су, углавном, мањих димензија и једноставне спелеоморфологије.

Заштићено подручје одликује природни предио специфичних карактеристика и у значајној мјери очувани екосистеми, унутар којих је присутна карактеристична вегетација са истакнутим биљним ендемима, а такође и фауна која показује разноврсност у односу на присутне типове станишта. Током истраживања регистроване су 334 биљне врсте, забиљежене су 74 врсте дневних и 44 врсте ноћних лептира, те 73 врсте птица, од којих су многе ријетке и угрожене врсте.

Разлози за доношење ове одлуке имају за циљ очување природе, као и тежњу да се управљање заштићеним подручјем базира на успостављању складних односа између потреба заштите природе и активности људи. То подразумијева уважавање потреба аутохтоног становништва и локалне заједнице, укључујући употребу ресурса за опстанак у оној мјери у којој то неће изазвати негативан утицај на примарне циљеве управљања.

Одлуком је предвиђен II и III степен заштите и с обзиром да су у обухвату идентификоване и парцеле у приватном власништву, водило се рачуна да се традиционални начин коришћења посједа не ремети, нити доводи у питање егзистенција становништва у будућем заштићеном подручју, јер су у режиму заштите III степена, дозвољене активности којима се не ограничава нити доводи у питање уживање права приватне својине.

Управљање Спомеником природе "Цврцка" повјерава се Јавном предузећу шумарства „Шуме Републике Српске“, Шумском газдинству "Чемерница" Кнежево.

Тренутно у Републици Српској постоји 35 заштићених подручја, чија укупна површина износи 73.610,21 ha, а што представља 2,99% територије Републике Српске, а проглашавањем Споменика природе "Цврцка" добијамо и 36. заштићено подручје, а површина под заштитом се повећава на 74.168,04 ha, што представља 3,01% територије Републике Српске.

Влада Републике Српске усвојила је План управљања Спомеником природе "Јама Ледана" за период 2025-2035. године, који је Општина Рибник као управљач овог заштићеног подручја доставила на усвајање путем Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију, које је спровело поступак јавног увида и прибавило прописана мишљења институција.

Планом управљања одређује се начин спровођења заштите, коришћења и управљања заштићеним подручјем, смјернице и приоритети за заштиту и очување природних вриједности заштићеног подручја, као и развојне смјернице, уз уважавање потреба локалног становништва.