Tegeltija: Nefer odnos prema UIO formiran je u Banjaluci

Uprava za indirektno oporezivanje Bosne i Hercegovine (UIO BiH) objavila je javni poziv za kupovinu zgrade za smještaj zaposlenih u Banjaluci čija je vrijednost gotovo 100 miliona maraka. Na tender se mogu prijaviti svi zainteresovani u roku od 45 dana, a poziv ističe 17. maja. On bi ipak mogao biti produžen, zbog žalbi koje već pristižu. Zakonski, javna nabavka se prekida na rok do pet dana, u kojem UIO treba da odgovori na svaku pojedinačnu žalbu.

U međuvremenu je Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH usvojio zaključke Komisije za borbu protiv korupcije kojim se poziva Savjet ministara da u roku od sedam dana zaustavi kupovinu objekta.

Direktor Uprave za indirektno oporezovanje BiH Zoran Tegeltija u intervjuu za Euronews BiH kaže da je Uprava uvučena u političku priču, ali da se na prostor čeka već skoro 13 godina.

“Oko 25 kompanija i pojedinaca preuzelo je ovu tendersku dokumentaciju. Malo je zanimljivo da su tu tendersku dokumentaciju preuzele i neke medijske kuće. Ne vjerujem da će učestvovati u samom tenderu, ali dobro je da postoji ta vrsta javnosti. Nikome niti smo pogodovali niti imamo namjeru. Ovaj tender ima sasvim drugačiji izgled u odnosu na one u prethodnom vremenskom periodu. Nažalost, UIO žele uvući upravo u te političke priče koje su davno počele”, kaže Tegeltija ističući da se “priča vrti oko jednog političara i jednog biznismena”.

UIO je podstanar u Banjaluci, prijeti li deložacija?

Za njega dilema nema, Savjet ministara je donio odluke o kupovini objekta, obezbijeđen je novac i kaže da se on lično kao i svi u UIO, vode zakonskim procedurama. Tegeltija smatra da u ovom trenutku normativno nije prihvatljivo da se UIO odazove na poziv Grada Banjaluka da se razgovara o dodjeli zemljišta za novu zgradu jer su nadležni prije 12 godina odlukama odustali od gradnje zgrade i opredijelili se za kupovinu useljivog objekta po principu “ključ u ruke.”

Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH donio je zaključak da se novac namijenjen za objekat Uprave za indirektno oporezivanje preusmjeri za dugovanja slovenačkom “Viaductu”, što Tegeltija naziva “nefer odnosom”.

“Mi smo primorani, prvo Savjet ministara, pa mi da provodimo zakone i one odluke koje su definisane i koje donosi parlament iz svoje nadležnosti. Mislim da je ovo još jedan tipičan nefer odnos prema UIO, kreiran iz kuhinje u Banjaluci, a naravno, u Sarajevu ćete uvijek dobiti podršku”, rekao je.

On naglašava da je UIO u prethodnim godinama riješila smještaj zaposlenih u regionalnim centrima (RC) Sarajevo, Mostar i Tuzla, dok zaposleni u Glavnoj kancelariji i RC Banja Luka rade u izuzetno lošim uslovima na četiri lokacije.

Vlada Republike Srpske je zajmodavac ovoj najvećoj finansijskoj ustanovi koja puni budžete svih nivoa vlasti u Bosni i Hercegovini. “Zlatna koka”, kako Upravu zovu u javnosti, mogla bi se suočiti sa deložacijom, a to bi po Tegeltijinom mišljenju imalo nesagledive posljedice.

“I dalje stoji zahtjev Vlade RS da ovaj prostor ustupimo. Vlada RS, zahvalni smo im na tome, ima u vidu da je proces kupovine zgrade u toku i da bi da tako kažem nasilno iseljavanje iz ovog prostora dovelo u ozbiljnih problema u funkcionisanju cijele uprave, države. To pojedinci ne žele da razumiju. Mi na tri lokacije plaćamo zakup, jedna od agencija RS nam je dio prostora ustupila besplatno, ali to ne može biti dugoročno rješenje”.

Komisiju za borbu protiv korupcije PD PS BIH u ovom procesu se ponaša kao stranka u postupku, tvrdi Tegeltija.

“Tako ćemo je i tretirati”

Ako UIO ne bi imala prosto bio bi ugrožen informacioni sistem, ali i naplata poreza.

“Danas u svakom trenutku 33 granična prelaza su konstantno povezana sa graničnim sistemom, isto tako carinske ispostave. Sve drugo što radimo u ovom trenutku ne bi bilo moguće. Ne želim govoriti hipotetički, šta bi bilo kad bi bilo. Pozivam sve one koji su zainteresovani da su donijeli odluke, ako povlače, da na istom nivou donesu te (druge) odluke”.

Tegeltija smatra da će ovaj put uspjeti riješiti pitanje smještaja UIO ako ne bude političkih blokada

O rastu prihoda i rastu plata

Svakodnevne inicijative za izmjene Zakona o PDV za njega nisu prihvatljive, jer opasnim smatra raspakivanje sistema koji funkcioniše. Optimistično najavljuje.da bi Uprava za indirektno oporezivanje BiH ove godine mogla dostići godišnji prihod od 12 miliona KM,

“Rast prihoda u trećem mjesecu je iznad planiranog. Rast prihoda je prevashodno rezultat privredne aktivnosti, ali i rada UIO”, tvrdi Tegeltija

Iako je prosječna plata u UIO oko 1.800 KM, Tegeltija ističe da ona nije stvarni pokazatelj stanja, jer su u prosjek uračunati i dodaci.

“Najbolji ljudi odlaze, indikativno je da vam neko ode iz Uprave u lokalnu zajednicu”, otkriva Tegeltija i zaključuje da se zalaže za povećanje plata zaposlenih u instituciji koju vodi, ali ističe i da su oni dio sistema zajedničkih institucija.

UIO radi na Pravilniku za provođenje Zakona o povratu PDV na prvu nekretninu, a direktor Uprave vjeruje da bi zakon bilo lakše implementirati da je usvojen u formi u kojoj je predlagala sama Uprava. Kritikuje sve češće inicijative za izmjene zakona o PDV.

Naglašava da je borba protiv šverca i saradnja s istražnim organima jedan od prioriteta UIO BiH, a da razmimoilaženja između Granične policije i Carinske službe, samo mogu da znače veću međusobnu kontrolu.

“Dok god postoji trgovina, posebno prekogranična, to se neće zaustaviti. Uvijek imate neke ljude kojima je to osnovno zanimanje da se bave tim poslom, od najgorih oblika narkotika do krijumčarenja pojedinih vrsta roba. Mi imamo više od 300 inspektora koji su stalno u nekoj kontroli, to je neprekidna borba koju mi moram voditi”.

Granični prelazi i nova kategorizacija

Granični prelaz u Gradišci završen je krajem 2019.godine, završen je i novi most na Savi, ali ostaje otvoreno pitanje kada će se iz BIH u Hrvatsku moći preći preko tog graničnog prelaza.

Hrvatska završava pristupne puteve, ali Sporazum o graničnim prelazima je na čekanju. Njime bi trebalo da bude definisati status novog GP. Zanimljivo je da u aktuelnom međudržavnom sporazumu nema ni Graničnog prelaza Svilaj, za koji se svake godine donosi nova odluka. Ispred BiH je za pregovore sa Hrvatskom oformljena posebna komisija. Direktor UIO kaže da bi bilo dobro u Gradišci imati funkcionalna oba prelaza.

“Hrvati su davali signale da će do ljeta otvoriti novi granični prelaz u Gradišci. Sada se ponovo otvaraju pitanja kategorizacije graničnog prelaza. Mi smo upozorili nadležne u BIH o naznakama iz Hrvatske da oni žele promijeniti kategorizaciju graničnog prelaza Stara Gradiška. Pitanje je šta sa starim prelazom? Neka naša razmišljanja su da bi se taj prelaz koji je u samom centru grada bar trebalo da održi u kategoriji malograničnog prelaza, a u periodima vikenda i sezone da se otvori za međunarodni putnički promet”, zaključuje Tegeltija.