Рељић: Отисак прста бирача не смије се чувати

Први дио опреме за увођење нових изборних технологија у изборни процес у Босни и Херцеговини стигао је почетком аугуста, а прво тестирање дијела система биће одржано 17. и 18. аугуста. Увођење биометријске идентификације бирача, међутим, отвара и питање заштите личних података грађана.

Директор Агенције за заштиту личних података БиХ Драгољуб Рељић истиче да је ова агенција против узимања биометријских података током процеса избора.

Рељић је подсјетио да је Агенција још од 2018. године имала негативан став према кориштењу отиска прста за идентификацију бирача, оцјењујући такав начин идентификације превише инвазивним и непотребним, јер се идентитет грађана може утврдити и личном картом.

Трагедија на Мањачи: Погинуо мотоциклиста, саобраћај обустављен

- Сматрали смо да није потребно уводити отисак прста као начин идентификације - рекао је Рељић, наводећи да Агенција никада није била против скенера за гласачке листиће, јер њихова употреба сама по себи не омогућава утврђивање идентитета особе која је гласала.

Према његовим ријечима, уколико се биометријски подаци користе за идентификацију бирача, њихова обрада мора бити ограничена искључиво на аутентификацију. Отисак прста, како је нагласио, не би смио бити трајно похрањен.

- Он не би смио никако да се чува. Његова сврха је само у том тренутку када неко дође и стави прст - казао је Рељић.

Процурили детаљи операције у Анкари: Трамп тајно пребачен у други авион

За потребе идентификације планирано је кориштење такозваних биометријских шаблона, односно математичких записа биометријског податка. Према информацијама које је Агенција добила, ти шаблони требали би служити искључиво за аутентификацију и не би требало да постоји могућност њиховог претварања назад у изворни отисак прста.

Централна изборна комисија БиХ, као контролор података у изборном процесу, има обавезу да примијени одредбе Закона о заштити личних података и Изборног закона БиХ. То, између осталог, подразумијева доношење одговарајућих правила и аката, процјену утицаја на заштиту личних података, као и примјену адекватних техничких и организационих мјера заштите.

Рељић је навео да је ЦИК контактирао Агенцију и затражио више мишљења, а службеницима ЦИК-а одржана је и обука о заштити личних података.

Посебан изазов, каже, представља велики број учесника у изборном процесу. Поред ЦИК-а, у обради података учествоваће општинске и градске изборне комисије, бирачки одбори, оператери и друге особе укључене у реализацију избора.

У случају злоупотребе или цурења биометријских података, одговорност не би била искључиво на Централној изборној комисији БиХ, каже Рељић.

- Зависно од мјеста на којем дође до пропуста, одговорност могу сносити сви учесници у изборном процесу. То укључује ЦИК, компанију која доставља биометријске шаблоне и гарантује њихову сигурност, особе задужене за транспорт и руковање опремом, бирачке одборе, оператере и друге учеснике у процесу. Одговорни су сви они који учествују у изборном процесу, зависно од тог тренутка гдје дође до злоупотребе - рекао је Рељић.

Због тога је, истакао је, неопходно водити прецизну евиденцију о томе ко је преузео уређаје и биометријске шаблоне, када су преузети, на који начин су транспортовани, ко им је имао приступ, како су кориштени и када су враћени или уништени.

Због тога, сматра Рељић, мора постојати прецизна евиденција о томе ко има приступ уређајима и подацима, када их преузима, на који начин их транспортује и када се подаци и уређаји враћају или уништавају.

Као један од кључних ризика издвојио је неовлаштен приступ и крађу биометријских података, али и могућност повезивања идентитета бирача са његовим гласањем. Управо због тога, заштита идентитета мора бити јасно одвојена од тајности гласања.

Грађани имају право да од Централне изборне комисије затраже информације о томе које ће њихове личне податке обрађивати, у коју сврху, колико дуго ће их чувати и да ли ће након идентификације бити избрисани.

Рељић је упозорио и да би нови начин гласања могао значајно продужити процес на бирачким мјестима. Бирач ће се, према описаном поступку, прво идентификовати личним документом и биометријом, након чега ће потписати потврду. Затим ће добити гласачке листиће, обавити гласање и листиће појединачно провући кроз скенер.

Додатни проблем, додаје, могла би представљати чињеница да се дио бирача неће моћи успјешно идентификовати биометријским путем. Према искуствима која су представници ЦИК-а и Агенције имали у другим државама, процјењује се да одређени проценат бирача неће моћи проћи процес биометријског упаривања, због чега морају постојати јасно прописане процедуре за такве случајеве.

- Моја процјена је да ће бити поприлично пуно редова и да ће много дуже трајати сам бирачки процес на дан избора - закључио је Рељић.

(РТРС)