Огњен Тадић: "Невиност" без заштите

Правник Огњен Тадић осврнуо се у колумни за РТРС на заједничку изјаву 33 представника "академског, политичког, културног, друштвеног и вјерског живота Бошњака у БиХ".

Колумну преносимо у цијелости:

Хиљаду година стари, а невини. Тако би се у најкраћем могла разумјети порука коју је путем заједничке изјаве шехеру и дуњалуку јуче из Гази Хусрев-бегове библиотеке, као овом приликом офираног интелектуално-политичко-вјерског сједишта политичког Сарајева, послало тридесет и троје представника "академског, политичког, културног, друштвеног и вјерског живота" муслимана Бошњака на челу са Хусеин-еф. Кавазовићем, реису-л-улемом Исламске заједнице у БиХ.

Заједничка изјава о добрим муслиманима Бошњацима...

У заједничкој изјави, између осталог, кажу да категорично одбацују лажне конструкције о "угрожености кршћана од стране муслимана" и "широко распрострањеном антисемитизму" у БиХ, а које се, по њима, пласирају као оправдање за антидржавну сецесионистичку политику и припремање новог геноцида над Бошњацима.

Посебно их, како кажу, "забрињава прешутно одобравање оваквих иступа у домаћој и међународној јавности, а нарочито у круговима у чије име се такве оптужбе износе", те од правосудних институција БиХ траже да "санкционирају сваки такав облик говора мржње". У заједничкој изјави даље додају да су "као представници Бошњака" одлучни да у својим државним, академским, политичким, културним, хуманитарним и вјерским институцијама устрају у заговарању отворености, толеранције и разумијевања, градећи Босну и Херцеговину као мост између Истока и Запада.

Такође истичу да "наша земља није и не може бити полигон за сукоб цивилизација", јер, наводно, "њена хисторија свједочи о сусрету традиција, култура и религија". Има у заједничкој изјави и много других навода о томе како су "Бошњаци европски народ", како је над Бошњацима почињен геноцид, али да су упркос томе они прихватили Дејтонски мировни споразум, мада је, за разлику од њих, Алија Изетбеговић прихватање тог споразума објаснио тврдњом да не могу добити рат и да је споразум прилика да га у потпуности не изгубе и истовремено прошире своју територију до 51% БиХ. Изгледа да је Дејтонски мировни споразум у очима већине потписника јучерашње заједничке изјаве био само привремени пораз Изетбеговићеве Исламске декларације, јер потписници поручују да је ислам, ваљда за разлику од хришћанства или јудаизма и других религија, суштински садржај БиХ, саопштавајући сљедеће: "Сматрамо како је ислам у хисторијском конституирању бошњачког народа, а тиме и Босне и Херцеговине, имао конструктивну улогу, какву је имало кршћанство у формирању других европских народа, па тако и народа који с нама живе у Босни и Херцеговини и у сусједним државама"!

Изјаву су, међу осталима, потписали и толерантни миротворци општепознати по спремности за разумијевање другог и другачијег - Ејуп Ганић (против њега се води поступак за ратне злочине у сарајевској Добровољачкој улици), Харис Силајџић (ратни предсједник Владе тзв. Републике БиХ), Шефик Џаферовић (ратни шеф полиције у Зеници), Касим Трнка (у политичком Сарајеву најстручнији међу заговорницима ревизије Дејтонског мировног споразума), Мустафа Церић (шта уопште издвојити од његових силних "толерантних" изјава о Србима или Републици Српској), Едхем Бичакчић (младомуслиман још из предратног времена), Кемал Адемовић (ратни командант специјалне полицијске јединице и послијератни директор злогласне тајне полиције АИД), Шемсудин Мехмедовић (ратни шеф полиције у Тешњу), Рефик Лендо (ратни командант), те перјанице савремене политичке ратнохушкачке лудости Зукан Хелез, Емир Суљагић и Рамо Исак. Међу потписницима су и Елмедин Конаковић и Златко Лагумџија, политичке варалице које су стражњим дијелом тијела однедавно или одавно залупиле сва српска и хрватска врата. Дакле, између осталог, друштванце у коме се налазе лица крајње интересантна свакој обавјештајној служби која се бавила присуством и утицајем на ратне прилике у БиХ радикализованих муслимана иранског и арапског поријекла, односно лица на чије дјеловање се мора припазити уколико се жели сачувати мир у БиХ.

... заправо је заједничка изјава о злим хришћанима Власима

Ни овај пут није пропуштена прилика да се, по ко зна који пут, хињски провуче теза да су Срби и Хрвати агресори на БиХ, јер се у заједничкој изјави каже да "систематско пласирање хисторијских неистина, кампања замјењивања улога жртве и агресора у вријеме агресије, те отворена исламофобија против Бошњака, имају за циљ поткопавање темеља државе Босне и Херцеговине и представљају наставак отворене сецесионистичке политике".

Тумачење овог њиховог навода је крајње једноставно. Сами констатују да је, наводно, неко Бошњаке оптужио да су агресори, па пошто се, по њима, ради о "замјени теза", онда су агресори они који су били на другој страни, а то онда нема ко други бити него Срби, Хрвати и, ваљда, један дио муслимана из тзв. Западне Босне.

Теза о толерантности муслимана Бошњака је заправо теза о трпељивости нејаких и, од стране цијелог свијета, жртвованих муслимана Бошњака према незахвалним и непристојним гостима у БиХ који себе називају Срби и Хрвати, а чији је врхунац безобразлука то што не прихватају да над њима владају муслимани Бошњаци, који су, по овим и по ранијим ставовима бројних потписника заједничке изјаве, домаћини у БиХ.

Има једна изрека код муслимана у БиХ која гласи "није мајка карала Мују што се коцкао, него што се вадио". Е па, ако су потписници овом заједничком изјавом покушали да се одлијепе од Ирана и радикализованог ислама, као сопственог терета, и да цијену свог новог политичког салто мортале погађају тако што ће за њихову лојалност јудејској и хришћанској цивилизацији и хемисфери, гдје се сплетом трагичних историјских околности физички и географски налазе, неко требати да им оседла домаће хришћане у БиХ - Србе и Хрвате, и препише им цијелу БиХ, онда су грдно погријешили што су се уопште састали и нешто овакво на хартију ставили. Нису требали. Ове поруке су одавно прочитане и било их је сувишно поново писати. Његош у Горском вијенцу каже: "Спуштавах се ја на ваше уже, / Умало се уже не претрже; / Отада смо виши пријатељи, / У главу ми памет ућерасте".

И Срби и Хрвати и остали Европљани и Руси и Американци и остали хришћани спуштали су се више пута на уже муслимана Бошњака из политичког Сарајева. Памет је у главу дошла одавно. Због тога овај покушај давања значаја сопственој небитности не изгледа другачије од понизног цвиљења које долази након јалових пријетњи истог тог политичког Сарајева да ће након промјене односа Вашингтона према Републици Српској оно заштиту самонабјеђеног статуса невине жртве потражити на Блиском Истоку и тиме отказати послушност западним амбасадама у Сарајеву. Е то је баш лош покушај вађења из политичких проблема, које су сами створили смишљајући како ће нанијети зло Србима и Хрватима. То је још гори покушај вађења од оног Мујиног из поменуте народне изреке.

Сулејман величанствени

Историја је заиста учитељица живота. Несвјесни тога муслимани Бошњаци погрешно су схватили да је виктимократија у БиХ изграђивана због њихове користи, а не због тога да би се у БиХ направила клацкалица "завади, па владај" која по потреби оптужује и пресуђује свакога ко откаже послушност странцима. Фасцинантно је како су некритички и објеручке прихватили улогу народа жртве у БиХ, иако не постоји историјски извор, књига или материјални доказ који припаднике данашњих Бошњака или њихове претке не приказује као учеснике најстрашнијих ратних кампања и злочина од доласка Османлија па до савремених ратова у Сирији и другдје на Блиском истоку, односно као пословичне издајнике сопствене земље (како год да је називана у различитим историјским периодима) који падају слугански пред ноге сваког новог страног освајача, па тако недавно и сада бункерисаног Кристијана Шмита.

Вођени улогом жртве у јучерашњој заједничкој изјави непристојно помињу ЗАВНОБиХ, који су колективно издали учествујући у насилном рушењу Југославије и прегласавању Срба на референдуму 1992. године, али не спомињу НДХ или СС Ханџар дивизију. Истине ради треба рећи да о томе колико је снажан и колективан био одмак муслимана од Народноослободилачке војске Југославије, тј. партизана, можда најбоље говори судбина неког Сулејмана Филиповића.

Е, тај Сулејман је до октобра 1943. године био Павелићев пуковник и командант НДХ снага у Тузли. Када је Тузла тог октобра 1943. године пала у руке партизана, он им се предао, скинуо ознаке НДХ и ставио петокраку. Очигледно, у недостатку озбиљнијих муслимана у редовима партизана, а што довољно говори о томе колико је до тада био мали допринос муслимана НОВЈ, Сулејмана је запало да након само мјесец дана од служења Павелићу, буде на Другом засједању АВНОЈ-а изабран у Земаљски комитет ослобођења Југославије и у Предсједништво ЗАВНОБиХ-а, на чије се тековине позивају потписници заједничке изјаве?!

Тај Сулејман послије рата био је комунистички члан Привремене владе Југославије и обављао мноштво функција у вријеме комунистичке власти. Треба ли уопште нагласити да је прије Другог свјетског рата исти Сулејман био заклети краљев југословенски официр. Преминуо је 1971. године, па сада не можемо тврдити како би се понашао и сврстао у току распада Југославије током деведесетих година.

Ерго, да ли се може вјеровати добронамјерности потписника јучерашње заједничке изјаве из Гази Хусрев-бегове библиотеке? Може исто онолико колико су Карађорђевићи, Павелић и Броз могли вјеровати Сулејману.