Огласила се одбрана Милорада Додика: “У БиХ не одлучује ни право, ни правда”

Одлуком којом је Уставни суд БиХ одбио апелацију одбране предсједника Републике Српске, потврђено је да у БиХ дефинитивно више не одлучује право, него политика, саопштила је одбрана предсједника Милорада Додика.

У свом реаговању на одлуку Уставног суда БиХ да одбаци апелацију Милорада Додика на одлуке Суда БиХ, одбрана наводи да је овом одлуком настављен континуитет неправа који урушава правни систем у БиХ, умјесто да га Уставни суд брани истјеривањем политике из суднице.

“Овај поступак није само кршење права појединца већ супстанцијално питање уставности и законитости који су темељ владавине права у свакој држави”, истиче одбрана.

Додик: БиХ нема никакве шансе са оваквим крњим Уставним судом

Објашњавају да је Уставни суд БиХ, у крњем саставу, одбио аргументе који јасно доказују да члан 203а Кривичног закона БиХ није донесен уставним путем, јер га није усвојила Парламентарна скупштина БиХ, већ је наметнут од стране нелегалног високог представника који никада није потврђен од Савјета безбједности УН.

“Умјесто Устав БиХ Уставни суд је подржао самозваног странца, мимо досадашње познате праксе именовања високог представника за БиХ. Ово је супротно становишту Евроспког суда за људска права да је високи представник за БиХ дио мисије Уједињених нација (пресуда ЕСЉП Душан Берић и др. против БиХ, одлука 36357 и др. од 26.10.2007.године). Тиме је Уставни суд свјесно потврдио правни апсурд у којем појединац, без мандата и без демократског легитимитета, може доносити ‘законе’, а највиша судска инстанца то прихвата као правно важеће”, наводе они.

Оваква одлука, према њиховом мишљењу, није удар само на институцију предсједника Републике Српске, већ и на основне принципе дејтонске БиХ, јер се укида законодавна воља народа и ентитета.

Којић: Крњи Уставни суд руина и политички инструмент Бошњака

“Уставни суд је ‘легализовао’ не само да се законом БиХ може кршити устав ентитета, већ да Устав Републике Српске може кршити нелегитимни странац и да то правосуђе БиХ мора прихватити. Штавише, да се такав ‘закон’ може примјењивати без vacatio legis, прије формалне објаве у службеном гласилу и упознавања јавности са законом. Ово је de iure нонсенс, недопуштена и неприхватљива антиномија чак и да је такав закон донијела Парламентарна скупштина БиХ”, сматра одбрана.

Уставни суд је, како кажу, очигледно игнорисао аргументе апелације који су указивали на бројне повреде права из члана II/3.е Устава БиХ односно члана 6 став 1 и члана 7 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (повреда уставног начела праведног/поштеног судског поступка и начела законитости).

“Овом одлуком Уставни суд БиХ је потврдио да се у Босни и Херцеговини не примјењује Устав БиХ као највиши правни акт, него политичке одлуке самозваног странца које се ретроактивно приказују као правни прописи”, истичу.

Цвијановић: Био би прави земљотрес да је Уставни суд за промјену бранио Устав

Одбијањем апелације, Уставни суд БиХ је, према њиховом мишљењу:

• занемарио уставно начело подјеле власти допуштајући произвољно уплитање судске власти у изборну вољу грађана;

• одустао од улоге чувара уставности дајући легитимитет самозваном странцу,

• потврдио да политички притисци имају предност над уставним нормама и правном сигурношћу грађана, противно принципу владавине права.

“Оваква одлука има далекосежне посљедице, јер практично значи да се законодавна функција у БиХ може вршити без парламента, да је небитна садржина Општег оквирног споразума за мир у БиХ, посебно Анекса 4 и Анекса 10, што је суштински супротно демократском поретку и правној држави”, истичу они.

Тадић: Крњи Уставни суд пропустио прилику да се врати Уставу

Одбрана ће, додају, искористити правна средства која су јој на располагању, као што је покретање поступка пред Европским судом за људска права у Стразбуру, како би се заштитила начела законитости, правичног суђења и уставног поретка дефинисаног Дејтонским мировним споразумом, односно Уставом БиХ као његовим важним дијелом.