Keserović: EU želi da BiH postane deponija za neželjene migrante

Problem migracija i migranata dugo je prisutan na ovim prostorima, a te migracije podstaknute iz mnogo razloga rekao je profesor Fakulteta za bezbjednost i zaštitu Dragomir Keserović za RTRS.

– Јedan od tih razloga je ekonomske prirode, i to su razlozi koji su oduvijek bili prisutni, a drugi je taj što dolaze sa područja ratnih sukoba, pa svi oni koji ne žele učestvovati u svemu tome pokušavaju da nađu utočište u zemljama u kojima je sigurnije – rekao je Keserović.

Poručuje da su same migracije postale masovnije kako su počeli novi sukobi i nove turbulencije.

– Evropa i Evropska unija su se izuzetno nekorektno ponijele prema ovom bezbjednosnom problemu. To je problem čitavog evroazijskog kontinenta, uključujući Sjevernu Ameriku. Države to rješavaju kroz totalne blokade, podizanje zidova, vraćanje migranata nazad i slično – poručio je Keserović.

Podsjeća da je Evropska unija napravila selekciju migranata koji su se na bilo koji način našli na teritoriji Evrope.

– Prva selekcija odnosi se na politički azil, i migranti su ga dobili. Druga grupa su migranti koji su, zbog obrazovne strukture, mogli biti korisni njima za rad. Ostali su oni koji nemaju kvalifikacije i znanja; među njima je čitav niz, po raznim osnovama, problematičnih ljudi – bilo da pripadaju kriminalnim organizacijama ili formacijama bliskim terorističkim organizacijama. To su ljudi koje niko ne želi – istakao je Keserović.

Poručuje da je BiH država u koju, po idejama zvaničnika Evrope, treba smjestiti upravo ovu grupu ljudi.

– Ministarstvo bezbjednosti i Ministarstvo inostranih poslova treba da učestvuju, a Direkcija za strance treba da bude involvirana. Ako bi se odluke donosile na način propisan Ustavom, onda u BiH ne bi trebalo da dođu oni za koje nismo zainteresovani. Međutim, drugi način dolaska je međunarodni pritisak, gdje vas niko ne pita da li će oni doći – ističe Keserović.

Napominje da već sada postoje bezbjednosni problemi sa tranzitnim migrantima koji se nalaze na teritoriji BiH.

– Mi sada u Cazinskoj krajini imamo selo Lipa, i dole u Butmiru, gdje prihvatamo tranzitne migrante, i svaki dan imamo bezbjednosne probleme – tuku se, pljačkaju, upadaju u kuće. To je ono što bi dodatno opteretilo Bosnu i Hercegovinu – rekao je Keserović.

Profesor podsjeća da postoji i kulturološki i sociološki aspekt koji se ne podudara sa obrascima naroda koji živi na ovim prostorima.

– Mogućnost da postanu korisni članovi društva je vrlo mala, i treba učiniti dodatne napore da se oni asimiluju na ovom prostoru. Došlo bi i do dodatnog opterećenja i disbalansa između vjerskih zajednica. Narušio bi se balans i dodatno ugrozila Republika Srpska – naglasio je Keserović.

Podsjeća da je odgovor Republike Srpske i njenih zvaničnika opravdan, jer može nastati mnogo problema u zemlji dolaskom ovih ljudi.

– Očekivanje je da će svi u Srpskoj imati jedinstven odgovor. Nažalost, Republika Srpska ne može sama da odluči, jer je to na nivou BiH. Možemo pokušati da se suprotstavimo tome. U svakom slučaju, obzirom na profil tih lica, njihov dolazak bio bi zaista bezbjednosno problematičan – zaključio je Keserović.