Каран: Животно опасан преседан по БиХ да судска власт преузима улогу историографије, политике и уставотворца

Посљедњи случај "Миодраг Малић", и нешто ранији "Радомир Павловић" представљају прекретницу у опасном процесу у којем се кривичноправни систем БиХ користи као инструмент политичког инжињеринга историје, идентитета и уставног поретка земље, оцијенио је професор уставног права Синиша Каран.

Каран је изјавио да ове пресуде нису изоловани правни случајеви, већ дио ширег, дуготрајног процеса у којем се путем суда конструише нова, једнострана, политичка истина о рату у БиХ.

Он је указао да овдје више није ријеч о појединачним кривичним дјелима, већ о покушају судске ревизије карактера рата, у којем се вјештачки и једнострано конструише ко је жртва, а ко агресор, ко је злочинац, а ко носилац политичке и историјске одговорности.

Узуновићева осудила Малића на три године затвора због фотографија Караџића и Младића

Професор Каран је оцијенио да је то, по БиХ, животно опасан преседан, јер судска власт преузима улогу историографије, политике и уставотворца.

- Као што је више пута истицано - бол мајки у црним и бијелим марамама јесте иста, али тако, нажалост, не мисле сви. Ниједна жртва не смије бити злоупотријебљена за политичке циљеве, а исто тако ниједан појединац не смије бити ућуткам затвором јер носи нечију слику - нагласио је Каран.

Међутим, каже он, данас се правним средствима настоји створити наратив у којем је српски народ колективно криминализован, а Република Српска стигматизована као "геноцидна творевина".

Он је истакао да такав наратив нема упориште ни у међународном праву, ни у Дејтонском мировном споразуму, нити у историјским ч- Ове пресуде су директна посљедица наметнутих измјена Кривичног закона БиХ из 2021. године од Валентина Инцка које су донесене без демократске процедуре, без учешћа Парламентарне скупштине БиХ и без сагласности ентитета и конститутивних народа.

- То је правни преседан који нарушава принцип уставности и легитимитета кривичноправног система. Нарушава се и право човјека на слободно изражавање. Нонсенс је да се у 21. вијеку кажњава затвором човјек који је подигао нечију слику! - констатовао је Каран.

Према његовим ријечима, кривично право, као најинтензивнији облик државне репресије, мора почивати на принципу демократског легитимитета, у супротном - постаје инструмент политичке доминације и идеолошке хегемоније.

Он је рекао да је Суд БиХ у предметима "Малић" и "Павловић" примјенио члан 145а Кривичног закона БиХ, којим се санкционише изазивање националне, расне и вјерске мржње, а који је дио наметнутог правног пакета.

- Ово показује да је правни основ сам по себи политички контроверзан и да је уведен без процедуре - додао је Каран.

Према његовим ријечима, овакве пресуде дио су ширег пакета притисака који укључује дјеловање нелегитимног високог представника, политичку инструментализацију правосуђа и покушаје унитаризације БиХ.

- Циљ је потпуна демонтажа дејтонске структуре БиХ и стварање централизоване, унитарне државе са доминацијом једне политичке и националне визије - указао је он.

Он је појаснио да пресуда Малићу представља континуитет исте политике која је тражила укидање грба, химне и Дана Републике, под изговором да их "вријеђају", да их "подсјећају" и да нарушавају њихова осјећања.

- У том наративу све што је српско постаје проблем, све што има историјски и идентитетски континуитет бива проглашено провокацијом, а једино што није спорно јесте поданичка политика и прихватање туђе (њихове) интерпретације историје. Њих, очигледно, неће вријеђати само онај ко прихвати да су они једине жртве, а ми агресори, ко прихвати њихову историју, њихову политику и њихову визију БиХ - рекао је Каран.

Суштински, навео је, овдје је ријеч о нападу на уставни идентитет БиХ.

- Дејтонска БиХ је заснована на принципу конститутивности народа, ентитетске аутономије и сложене државне структуре. Сваки покушај да се кроз судске пресуде промијени историјска нарација рата и карактер државе представља директан удар на Анекс четири Дејтонског споразума.

Судска власт нема уставни мандат да пише историју, да дефинише колективну кривицу или да преобликује државу. Историја се не може писати пресудама, као што се ни мир не може градити на фалсификатима - истакао је Каран.

Професор Каран је поручио у изјави за Срну да ће Република Српска наставити да брани истину, уставност и дејтонску структуру БиХ - борба за уставни идентитет БиХ је борба за мир, стабилност и равноправност народа.