Политика
30.10.2025.
07:03
Додикова апелацији отвара многа питања: Право и правда на највећем тесту
Коначна одлука судија у Уставном суду БиХ по апелацији правног тима Милорада Додика одредиће у исти мах и његову политичку, као и судбину уставног поретка ове земље, сагласни су правници који тврде да постоји само један исправан пут.

Дуго очекивана сједница Уставног суда, са само једном тачком дневног реда, а то је апелација у вези са пресудом Суда БиХ, заказана је за 4. новембар. Тада ће судије на десетој ванредној пленарној сједници одлучивати о меритуму по апелацији коју је поднио Додиков правни тим још у августу.
Суд БиХ је првостепеном пресудом Додика, у својству предсједника Српске, прогласио кривим јер није спровео одлуке Кристијана Шмита из фотеље високог представника с обзиром на чињеницу да га републички органи не признају јер на ту позицију није именован у складу са процедурама у Савјету безбједности УН.
Ту пресуду којом му је, с друге стране гледано, због поштовања одредаба Устава Српске изречена година затвора и шест година забране обављања функције предсједника Српске потврдило је, ипак, и Апелационо одјељење Суда БиХ, након чега је реаговао Додиков правни тим.
Од Уставног суда БиХ су затражили привремену мјеру забране извршења, односно "замрзавање" пресуде до њихове коначне одлуке.
Одлука Уставног суда биће коначна. Могуће су, према ријечима стручњака, двије опције.
Уколико Уставни суд БиХ, који ради у крњем саставу јер у свом саставу нема двојице судија са територије Републике Српске, одбије Додикову апелацију, пресуда Суда БиХ у пуном обиму остаје на снази.
С друге стране, усвајање апелације би водило и у правцу укидања пресуде Суда БиХ и потенцијалног враћања предмета на поновно одлучивање.
У раду пленарне сједнице учествују све судије, укључујући и троје странаца због којих Српска и одбија да именује својих двоје судија, тражећи усвајање закона о Уставном суду БиХ и да њих троје замијене домаћи стручњаци.
Поједини стручњаци за уставно право од почетка наводе да је и из ранијих одлука јасно да не може закон са нивоа БиХ дерогирати Устав ентитета и да је то заправо и кључна ствар у овом процесу.
Асистент на Правном факултету бањалучког Универзитета Марко Ромић је појаснио да судије могу да прихвате и пониште правоснажну пресуду, чиме би се отворила могућност поновног суђења, а све правне посљедице које су наступиле усљед кривичне пресуде поништиле.
- Овакав вид одлучивања би једини имао смисла јер Кристијан Шмит није високи представник и нема право да доноси законе. Ако одбију апелацију, то би било још скандалозније јер би морали додатно да зажмуре на неправилности у првостепеном и другостепеном поступку. У случају тог епилога, остаје само опција жалбе Европском суду за људска права у Стразбуру - рекао је за "Глас" Ромић који је и спољни члан Одбора за уставна питања Народне скупштине Републике Српске.
Од одлуке судија, подвлачи, у овом тренутку зависи да ли ће бити заштићен Устав БиХ у смислу да законодавну власт могу само да врше парламенти или то може и неизабрани странац у лику Кристијана Шмита.
- То је кључно питање и терет који стоји на Уставном суду, а тек онда је ту и низ људских права која су угрожена оваквом кривичном пресудом, односно оним правима која су прекршена у предмету против предсједника Додика - закључио је Ромић.
Правни стручњак Милан Благојевић очекује, како су пренијели медији, да ће, између осталог, суд усвојити Додикову апелацију, али уз "образложење" да наводно није имао правично суђење.
- Тиме ће Уставни суд БиХ задовољити Додика, на једној, те омогућити да се на другој страни одржи неуставни наратив тог суда да ОХР наводно има право да намеће законе у БиХ, укључујући и предметно Шмитово кривично дјело, али, ето, Додику је Суд БиХ наводно повриједио право на правично суђење па због тога овај пут и само за Додика не важи тај Шмитов закон - оцијенио је Благојевић који сматра да је све то дио "Додиковог дила са Трампом".
По основу правоснажности пресуде Суда услиједила је и одлука Централне изборне комисије БиХ којом је Додику одузет мандат предсједника Српске, а потом је усвојен акт којим су пријевремени избори заказани за 23. новембар.
Све би то могло да добије другачије епилоге у зависности од одлуке судија у Сарајеву у вези са апелацијом правног тима Милорада Додика.
Уколико суд прихвати апелацију, отпада и основ за расписивање избора и престанак мандата јер су те одлуке донесене на темељу пресуде Суда БиХ.

Ко купује станове од милион евра – луксузни квадрати плану прије него што се подигну зидови
Тагови:
Препоручени садржај

Благојевић: ПДП готово више не постоји
Политика
29.10.2025.

Када ћемо знати да ли ће бити избора у Српској?
Политика
29.10.2025.

Ђајић о укидању санкција: Заувијек побједници у борби за Српску
Политика
29.10.2025.



