Uskoro počinju masovni protesti u Njemačkoj

Desetine velikih njemačkih poslovnih udruženja planiraju zajednički veliki protest krajem januara kako bi iskazali nezadovoljstvo ekonomskom politikom savezne vlade, piše list "Bild".

Pozivajući se na lidere nekoliko poslovnih udruženja, list navodi da su štrajk i protesti planirani u Berlinu i drugim njemačkim gradovima 29. januara.

Očekuje se da će učestvovati skoro 50 poslovnih grupa, koje predstavljaju oko 20 miliona radnika

Glavne organizacije koje se pridružuju akciji su Udruženje porodičnih preduzetnika, grupacija metalske industrije "Gesamtmetal", NJemačko udruženje hotela i restorana, Udruženje za veleprodaju i spoljnu trgovinu i Udruženje malih i srednjih preduzeća.

Nekoliko preduzeća iz modne industrije je takođe najavilo svoje učešće.

Pojedini poslovni lideri oštro su kritikovali kabinet kancelara Olafa Šolca u razgovoru za "Bild".

"Nisu svi shvatili koliko je dramatična situacija", rekao je Stefan Volf, šef "Gesamtmetala", dodajući da Vlada ne shvata ozbiljnost situacije.

On je dodao da je industrija praktično na koljenima zbog pogrešnih odluka vlade.

Zabrinutost je izrazio i predsjednik NJemačkog udruženja za spoljnu trgovinu, Dirk Jandura, koji je ukazao na dugotrajnu recesiju sa kojom se suočava država, prenosi Srna.

"Mi smo sada u trećoj godini krize, bez znakova poboljšanja. Prekomjerna regulacija se nastavlja nesmanjenim intenzitetom", rekao je Jandura za "Bild".

Predsjednik Udruženja porodičnih preduzetnika Mari-Kristin Osterman pozvala je na suštinsku promjenu u ekonomskoj politici vlade.

"Borimo se za ekonomski preokret", rekla je Osterman.

Ona je istakla da predstojeći savezni izbori 2025. treba da se tretiraju kao "referendum" na kojem će stranke i politike pružiti preduzećima olakšanje koje im je očajnički potrebno.

Lista zahtijeva koje su postavila poslovna udruženja uključuje niže poreze, zaustavljanje povećanja doprinosa za socijalno osiguranje i manje propisa i zakona za koje preduzeća kažu da guše rast.

Njemačka se bori značajnim ekonomskim padom. U 2024. godini, BDP zemlje se smanjio za 0,2 odsto, nakon smanjenja od 0,3 odsto u 2023. godini.

Produženo usporavanje proizvodnje, u kombinaciji sa rastućim troškovima energije zbog prelaska sa ruskog gasa na skuplji tečni prirodni gas iz SAD, ozbiljno je uticalo na poslovanje, posebno u energetski intenzivnim industrijama.

Vanredni parlamentarni izbori zakazani su za 23. Februar.