Украјини пријети банкрот

Украјина се суочава с озбиљним ризиком фискалне кризе уколико у наредним мјесецима не буде осигурано обимно спољно финансирање. На то је упозорио АП, чиме је додатни притисак стављен на лидере Европске уније уочи кључног самита.

Ова процјена заснива се на пројекцијама Међународног монетарног фонда, које обухватају финансијске потребе Украјине за период од 2026. до 2027. године.

Разматрање мјера

Европски званичници тренутно разматрају мјере без преседана како би спријечили државну инсолвентност Украјине, истовремено настојећи очувати њене ратне капацитете.

Према подацима ММФ-а које је 17. децембра 2025. пренио Асосијејтед прес, Украјини ће током 2026. и 2027. бити потребно приближно 137 милијарди евра спољног финансирања.

Та средства намијењена су покривању буџетских дефицита, војних расхода те очувању основне економске стабилности у условима трајања рата.

Званичници упозоравају да би, без чврстих финансијских обавеза најкасније до прољећа 2026. године, Украјина могла доћи у ситуацију да не буде у могућности исплаћивати плате војницима и државним службеницима, пензије, нити осигурати функционирање кључних јавних услуга.

Управо тај сценарио, а не тренутно неизмиривање дугова, навео је АП да Украјину опише као земљу „на рубу банкрота“.

Од почетка руске операције, украјинска економија је избјегла потпуни слом, биљежећи умјерен раст бруто домаћег производа од око три до пет посто током 2023. и 2024. године.

Ипак, таква отпорност прикрива снажну зависност од међународне помоћи. Домаћи приходи углавном се користе за финансирање одбране, док се цивилна потрошња готово у потпуности ослања на вањску подршку.

За 2025. годину процјењује се да ће буџетски дефицит износити око 19 до 20 одсто БДП-а.

За ту годину већ је осигурано приближно 38 до 39 милијарди долара страног финансирања, укључујући помоћ ЕУ кроз Инструмент за Украјину, као и приходе остварене од добити замрзнуте руске имовине.

Међутим, изазови постају знатно већи у периоду 2026–2027, када се очекује наставак високих војних издатака, уз истовремени раст трошкова обнове земље.

Званичници ЕУ процјењују да би Унија требала покрити око двије трећине укупног финансијског јаза од 137 милијарди евра, односно приближно 90 милијарди, док би остатак могао доћи од Сједињених Америчких Држава, ММФ-а и других партнера из групе Г7.

Таква очекивања додатно оптерећују Брисел у тренутку све израженијих политичких несугласица унутар Уније.

Међу опцијама о којима ће се расправљати на самиту ЕУ 18. и 19. децембра налази се и тзв. „зајам за репарације“, који би био осигуран замрзнутом имовином руске централне банке.

У Европи је замрзнуто између 210 и 300 милијарди евра такве имовине, највећим дијелом у финансијској институцији Еуроклир у Белгији. Као алтернативно рјешење разматра се и заједничко задуживање ЕУ ради прикупљања средстава на међународним тржиштима капитала.