Свијет
30.12.2025.
21:34
Турску ове године погодило 53.262 земљотреса
Најзначајнији земљотрес у години, како је рекао, био је потрес јачине 6,2 степена који је 23. априла погодио Силиври, а који је, према његовој оцјени, још једном потврдио да је сеизмички ризик у Истанбулу и даље висок

Турску је ове године погодило укупно 53.262 земљотреса, у просеку шест земљотреса на сваких сат времена, што је друга година с највише регистрованих потреса у тој земљи, одмах после 2023. године, изјавио је данас професор Универзитета Гази у Анкари Булент Озмен.
Према његовим ријечима, током 2025. године забиљежено је 437 земљотреса јачине веће од четири степена Рихтерове скале, од чега је 412 било јачине од 4 до 5, 20 између 5 и 6, док је пет земљотреса било јачине од 6 до 6,9 степени.
- Ови подаци показују да се у Турској у просјеку сваког дана догађа један земљотрес јачине 4 степена, на сваких око 15 дана земљотрес јачине 5 и више, а на свака 73 дана потрес јачине 6 и више. То значи да је земља у просјеку погођена са око шест земљотреса на сат, односно 146 дневно - рекао је Озмен за агенцију Анадолија.
Најзначајнији земљотрес у години, како је рекао, био је потрес јачине 6,2 степена који је 23. априла погодио Силиври, а који је, према његовој оцјени, још једном потврдио да је сеизмички ризик у Истанбулу и даље висок.
Као други важан низ земљотреса издвојио је два потреса јачине 6,1 степен који су 10. августа и 27. октобра погодили Синдрги.
Од 10. августа до данас у том подручју регистровано је око 21.000 земљотреса, што се може сматрати највећим бројем потреса икада забиљежених у једном округу у Турској.
Озмен је упозорио да у Турској и даље постоји велики број објеката који нису отпорни на земљотресе, наводећи да и потреси јачине изнад 5 степени понекад доводе до озбиљних оштећења, због чега је, како је истакао, неопходно убрзати пројекте обнове.
У земљотресима током 2025. године погинуле су три особе, док је 594 људи повријеђено, при чему су све повреде, како је навео, биле посљедица панике.
Озмен је оцијенио да ти подаци јасно указују на потребу повећања броја едукација о понашању у ванредним ситуацијама, које би требало да спроводе стручна и квалификована лица.






