Рађа ли се нова држава у Европи: Предсједница би гласала за припајање Румунији

Санду је ову могућност повезала с егзистенцијалном пријетњом коју за њену земљу представља Руска Федерација, преноси "Политико".

Молдавија је држава од око 2,4 милиона становника стијешњена између Румуније (чланице НАТО) и ратом захваћене Украјине. Предсједница Санду сматра да је неутралност луксуз који себи ова мала земља све теже може приуштити.

"Уколико би се одржао референдум, гласала бих за уједињење с Румунијом", изјавила је Санду.

Монахиње српског манастира пробудио крст од свјетла

"Погледајте шта се данас дешава око Молдавије. Погледајте шта се дешава у свијету. За малу земљу попут Молдавије постаје све теже преживјети као демократија, као суверена држава и, наравно, све је теже одупријети се Русији", додала је она.

Географска близина фронта је застрашујућа – Молдавија се налази само неколико сати вожње од подручја у Украјини која су тренутно под руским снагама.

Историјски контекст: Зашто "поновно" уједињење?

Идеја о уједињењу није нова, већ има дубоке историјске коријене. Молдавија, историјски позната и као Бесарабија, била је дио Румуније у периоду између два свјетска рата, тачније од 1918. до 1940. године.

Судбина ове територије запечаћена је злогласним пактом Молотов-Рибентроп, када је нацистичка Њемачка дала зелено свјетло Совјетском Савезу да анектира Бесарабију и сјеверну Буковину. То је довело до формирања Молдавске Совјетске Социјалистичке Републике. Тек распадом СССР-а, 27. августа 1991. године, Молдавија је прогласила независност.

Америка добила одговор из Ирана: Спремни смо

Лингвистички и културолошки, везе су нераскидиве – службени језик у Молдавији је румунски (иако га Устав назива молдавским, Уставни суд је пресудио да је то румунски), а многи грађани Молдавије већ посједују румунске пасоше како би лакше радили у ЕУ.

Колико је овај сценарио реалан?

Иако изјава Маје Санду звучи као снажан политички сигнал Москви, реалност уједињења је много компликованија од самог референдума.

Сигурносни кишобран НАТО: Уједињење с Румунијом би аутоматски ставило територију Молдавије под заштиту НАТО и Европске уније. То је "најбржи пут" у западне интеграције, али управо то је црвена линија за Москву.

Проблем Придњестровља (Транснистрије): Главна препрека је сепаратистичка регија Придњестровље, која се налази на источној обали ријеке Дњестар. Ову територију де факто контролишу проруски лидери још од раних 90-их, а Русија тамо и данас држи хиљаде војника и огромна складишта муниције.

Занимљив транспарент на утакмици Звезда - Босна насмијао све

Румунија тешко да би пристала на уједињење које би у њене границе унијело неријешен територијални конфликт и руску војну базу.

Било какав потез ка уједињењу могао би "одмрзнути" овај конфликт и увући НАТО у директан сукоб.

Подијељено друштво: Иако проевропска струја јача, дио становништва Молдавије, посебно у регији Гагаузија и међу старијом популацијом, и даље гаји проруске сентименте и противи се губљењу државности.

Закључно, док је изјава предсједнице Санду јасан показатељ да Молдавија тражи све могуће начине да се заштити од судбине Украјине, пут до стварне промјене граница на Балкану и у источној Европи остаје минско поље геополитике.