Италија окреће леђа Бриселу? План ЕУ под знаком питања

Италија се придружила Белгији у противљењу плану Европске уније да се замрзнута руска државна имовина користи као основа за бескаматни зајам Украјини, показује интерни документ у који је имао увид Политико.

Интервенција Рима, треће највеће чланице ЕУ по броју становника и гласачкој снази, долази мање од седмицу дана прије кључног састанка лидера ЕУ у Бриселу и озбиљно поткопава наде Европске комисије да ће успјети да закључи договор о том плану.

Европска комисија жели да државе чланице постигну споразум на самиту Европског савјета 18. и 19. децембра, како би се милијарде евра руских девизних резерви, које се налазе у белгијској банци Euroclear, могле ставити на располагање Украјини и помоћи њеној ратом разореној привреди.

Белгијска влада оклијева

Белгијска влада већ дуже оклијева због страха да ће платити високу цијену у случају неке арбитражне пресуде која би ишла у корист Русије.

То се сада промијенило јер је Италија, заједно са Белгијом, Малтом и Бугарском, израдила документ у којем позива Европску комисију да размотри алтернативне начине финансирања Украјине у наредним годинама, умјесто коришћења замрзнуте руске имовине.

Те четири земље поручиле су да "позивају Комисију и Савјет да наставе да истражују и расправљају о алтернативним опцијама у складу са правом ЕУ и међународним правом, са предвидивим параметрима и знатно мањим ризицима, како би се одговорило на финансијске потребе Украјине“.

План Б

Ријеч је о такозваном плану Б, који би подразумијевао заједничко задуживање Европске уније како би се Украјина финансирала у наредним годинама.

Но и та идеја носи низ проблема. Критичари упозоравају да би додатно повећала ионако висок ниво јавног дуга у Италији и Француској, а захтјева и једногласну одлуку, што значи да би је могао блокирати мађарски премијер Виктор Орбан.

Иако ове четири земље, чак и уз евентуалну подршку Мађарске и Словачке, не би могле да формирају блокирајућу мањину, њихова јавна критика слаби изгледе Европске комисије да већ наредне седмице постигне политички договор.

Премијерка Италије Ђорђа Мелони до сада је досљедно подржавала санкције против Русије, али је коалиција коју предводи подијељена када је ријеч о подршци Украјини.

На примјер, потпредсједник владе Матео Салвини подржао је план предсједника САД Доналда Трампа о окончању рата у Украјини.

Јуче изгласана одлука о замрзавању руске имовине

У додатној критици, Белгија, Италија, Малта и Бугарска изразиле су скептицизам према идеји да Европска комисија посегне за ванредним овлашћењима како би измијенила постојећа правила о санкцијама и дугорочно задржала руску имовину замрзнутом.

Иако су јуче гласале за одлуку о трајнијем замрзавању руске имовине, нагласиле су да су опрезне према сљедећем кораку, односно стварном коришћењу руске имовине.

"Такво гласање ни на који начин не прејудицира одлуку о могућем коришћењу имобилисане руске имовине, која се мора донијети на нивоу лидера", написале су четири земље, преноси Индекс.

Правни механизам за дугорочно замрзавање имовине осмишљен је како би се смањила могућност да проруске владе унутар ЕУ, попут оних у Мађарској и Словачкој, у будућности врате та средства Русији.

Званичници тврде да тај правни заобилазни пут смањује шансе Кремља да поврати своју имовину у оквиру евентуалног мировног споразума након рата, чиме се додатно јача план ЕУ да се та средства искористе.

Међутим, Белгија, Италија, Малта и Бугарска упозориле су да таква правна клаузула "подразумијева веома далекосежне правне, финансијске, процедуралне и институционалне посљедице које би могле ићи знатно даље од овог конкретног случаја“.