Пет ствари које треба знати о потенцијалном сукобу Венецуеле и САД

Запљена “веома великог” нафтног танкера код обале Венецуеле, како је то описао предсједник САД Доналд Трамп, најновија је ескалација у сукоба између двије нације.

Трамп је посљедњих мјесеци у Венецуелу послао тајне оперативце ЦИА, обећао обрачун са нарко-бандама, тражио масовне депортације Венецуеланаца из Сједињених Држава, послао највећи носач авиона на свијету у регион, као и 15.000 војника и борбених авиона, те потопио десетине наводних “нарко-бродова”, што је довело до 87 смртних случајева.

Како је дошло до овога?

Који је контекст сукоба САД и Венецуеле?

Односи између двије земље затегнути су од 1999. када је љевичарски популиста Уго Чавез постао предсједник Венецуеле. Он је оптужио САД да су подржале покушај пуча против њега 2002, након чега је Венецуела протјерала америчког амбасадора.

Тензије су постепено расле након што је актуелни, али оспоравани предсједник Николас Мадуро преузео власт послије смрти Чавеза 2013, а кулминирале су током Трамповог првог мандата. САД су 2019. подржале Мадуровог противника Хуана Гваида у спору око предсједничких избора из 2018, који је трајао до 2023. и изазвао глобалну подјелу у подршци ривaлима.

Мадуро је поново изабран 2024. побиједивши независног кандидата Едмунда Гонзалеса. Његова главна противница, Марија Корина Мачадо, била је спријечена да се кандидује након што је осуђена за умијешаност у “корупционашку завјеру” заједно са Гваидом, према пресуди Врховног суда Венецуеле. Многи међународни посматрачи сматрали су да је случај монтиран. Резултат избора изазвао је широку скепсу. Тадашњи амерички државни секретар Ентони Блинкен изјавио је да САД имају “озбиљне сумње да објављени резултат не одражава вољу нити гласове венецуеланског народа”, преноси DW на српском.

Мачадо је ове године добила Нобелову награду за мир, коју је у сриједу у Ослу примила њена кћерка. Мачадо се потом изненада појавила на церемонији упркос страху за безбједност. Изјавила је да ће се вратити у Венецуелу, гдје се крије готово двије године. Очекује се да ће постати предсједница – ако Мадуро буде смијењен.

Да ли САД хоће да Мадуро оде?

Предсједник Мадуро је у септембру изјавио да САД “траже промјену режима путем војне пријетње” и прошле недјеље додао да Трамп “измишља екстравагантну, вулгарну, криминалну и потпуно лажну причу” као изговор за такав потез.

Трамп је био нешто мање директан, рекавши у вези са танкером да се “дешавају и друге ствари”, без даљих објашњења. Међутим, за Политико је прошле недјеље изјавио да су Мадурови “дани одбројани” и одбио да искључи могућност копнене инвазије на Венецуелу.

Недавно објављена Трампова Стратегија националне безбједности изазвала је забринутост и у Латинској Америци. У дијелу који се односи на “Западну хемисферу”, документ наводи: “Награђиваћемо и подстицаћемо владе, политичке партије и покрете у региону који су у складу са нашим принципима и стратегијом” и “самоуверено ћемо се наметнути гдје и када то буде потребно у региону“.

Да ли је Венецуела тренутно под санкцијама САД?

Да, санкције које је САД увела Венецуели су опсежне и на снази од 2019, када је Трамп потписао извршну уредбу у којој се наводи:

“Сва имовина владе Венецуеле у Сједињеним Државама… блокирана је и не може се преносити, повлачити или на било који начин користити.“

Ове санкције су сличне онима које су уведене Куби, Ирану и Сјеверној Кореји.

Да ли САД хоће венецуеланску нафту?

У случају заплијењеног танкера – да. “Задржаћемо је, претпостављам“, рекао је Трамп на питање шта ће бити са заплијењеном нафтом.

Упркос демантијима Бијеле куће, многи посматрачи, баш као и Мадуро, сматрају да огромне резерве нафте у Венецуели, уз релативно сиромашно друштво, чине земљу привлачном метом за Трампову администрацију.

Америчка Управа за енергетске информације (УСЕИА) наводи да Венецуела посједује 303 милијарде барела сирове нафте — што је око петине свјетских резерви. Међутим, санкције су Венецуелу искључиле из већине најпрофитабилнијих свјетских тржишта нафте, приморавајући је да продаје по сниженијим цијенама Кини.

САД и даље увозе око 100 барела дневно из Венецуеле, захваљујући лиценци одобрењој америчкој компанији Шеврон — што је велики пад са око 1.500 барела крајем деведесетих, према УСЕИА.

Иако су САД водећи свјетски произвођач нафте, Венецуела производи тежу сирову нафту која се користи за производњу дизела – који је дефицитаран широм свијета.

У отвореном писму прошлог мјесеца Организацији земаља извозница нафте (ОПЕК), чији САД нису члан, Мадуро је оптужио САД да упућују “експлицитне пријетње” његовој земљи, на начин који “озбиљно угрожава стабилност венецуеланске производње нафте и међународног тржишта”.

Постоје ли други разлози за ангажман Трампа и САД у Венецуели?

Амерички Стејт департмент инсистира да су забринутост због трговине дрогом разлог ескалације Трамповог интереса за Венецуелу, наводећи да земља остаје “чврста у својим операцијама против дроге на Карибима и својој посвећености заштити Американаца од смртоносног отрова Мадуровог режима“.

Трамп је рекао да смртоносни напади САД на бродове циљају “нарко-терористе”.

Тако тврда позиција према земљи која је географски тако близу САД вјероватно ће наићи на одобравање Трампових домаћих присталица, иако су многи стручњаци у обје земље довели у питање законитост тих напада.