Њемачка мијења систем боловања, шта то значи за раднике

Умјесто досадашњег правила "или си потпуно болестан или потпуно здрав", убудуће би љекари могли процијенити радну способност у процентима (100%, 75%, 50% или 25%). То значи да би, примјера ради, особа која иначе ради 40 сати седмично могла током болести радити само 20 сати.

Шта се планира и зашто

Реформу предлаже министарка здравства Нина Варкен, а циљ је да се запосленици постепено и раније враћају на посао те да се смање трошкови боловања. Повод су високе стопе изостанака - просјечно око 19.5 дана боловања годишње по запосленом у Њемачкој.

Услови за дјелимично боловање

Да би неко радио током болести у смањеном обиму, морају бити испуњена три услова:

- љекар мора утврдити дјелимичну радну способност

- запосленик се мора осјећати способним за рад

- послодавац мора дати пристанак

Ако послодавац не пристане, остаје класично, потпуно боловање.

Како би то изгледало у пракси

Идеја је посебно намијењена дужим боловањима (више од четири седмице).

Примјери:

- неко с лакшом болешћу може радити од куће умјесто да иде у канцеларију

- физички радник може привремено радити административне послове

- послодавци би могли помоћи флексибилним радним временом или радом на даљину

Финансијски аспект

првих шест седмица: послодавац и даље плаћа пуну плату

након тога:

- послодавац плаћа одрађене сате

- здравствено осигурање покрива остатак кроз накнаду за боловање

Планира се и смањење накнаде за боловање с 70 на 65 одсто бруто плате, али би запослени у неким случајевима ипак могли финансијски боље проћи него код потпуног боловања.

Аргументи ЗА реформу

Подржаватељи истичу неколико предности:

- лакши и бржи повратак на посао

- мањи укупни број дана боловања

- задржавање радних навика и вјештина

- боља социјална укљученост, нарочито код психичких болести

- флексибилнији прелаз из болести у пуни рад

Стручњаци наглашавају да многи људи нису ни потпуно здрави ни потпуно болесни, него негдје између - па овакав модел има смисла.

Критике и забринутости

Синдикати и социјалне организације упозоравају на ризике:

- запослени би могли бити под притиском да раде и кад нису спремни

- опоравак би могао трајати дуже или се стање погоршати

- постоји опасност да "добровољност" у пракси не буде стварна

Противници истичу да би прерани повратак на посао могао дугорочно повећати број и трајање болести.

Планирана реформа доноси флексибилнији приступ боловању, али и отвара питања о заштити здравља запосленика. Кључно ће бити да одлуке остану медицински утемељене и да запосленици стварно имају избор. О приједлогу закона још треба одлучити парламент након што прође владу, наводи "Феникс-Магазин".